Sretenje: Josipović bio na prijemu

Među gostima su bili i potpredsednik Sabora Nenad Stazić, vicepremijerka i ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić.

Prisustvovali su i gradonačelnik Zagreba Milan Bandić, predstavnici Srba s poslanicima Miloradom Pupovcem i Vojislavom Stanimirovićem na čelu, brojni ambasadori, diplomatski kor, vojni atašei i brojne ugledne i javne ličnosti.

Ambasador Stanimir Vukićević naglasio je da je nakon majskih izbora u Srbiji došlo do promene političke strukture, ali ne i do promena spoljnopolitičkih opredeljenja.

"Srbija ostaje slobodna i čvrsta u politici evrointegracija i razvoja dobrosusedskih odnosa i saradnje sa zemljama u našem regionu", rekao je ambasador i naglasio da Srbija perspektivu vidi kao članica EU.

"Svesni smo da će na tom putu biti velikih iskušenja i napornog rada, ali je Srbija dokazala da je spremna da odgovori svim izazovima koji joj stoje na putu do konačnog uspeha", naglasio je Vukićević.

On je istakao da nije samo nastavljan dijalog Beograda i Prištine, već je na srpsku inicijativu dijalog podignut na viši nivo i podsetio da su održane dve runde razgovora i da predstoji naredni susret u Briselu. Rekavši da su ocene da su dosadašnji susreti ispunili očekivanja EU i međunarodne zajednice, ambasador je naglasio da je od velike važnosti bio i susret predsednika Srbije Tomislava Nikolića sa Atifetom Jahjagom u Briselu.

"Ovi susreti i razgovori najbolja su potvrda našeg opredeljenja da se tako važno i delikatno pitanje može rešavati kroz dijalog, direktnim razgovorima zainteresovanih strana", rekao je Vukićević.

On je podsetio da je u Srbiji pokrenuta odlučna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala u kojoj su se na udaru našla velika preduzeća i biznismeni i u kojoj niko neće biti zaštićen, već će svi koji su umešani u korupciju i kriminal snositi sankcije.

"Opredeljenje Srbije da nastavi i podigne nivo dijaloga s Prištinom, odlučnost da suzbije korupciju i organizovani kriminal i rezultati koji se postižu učnili su da se poveća kredibilitet i međunarodni značaj neše zemlje. Ovi uspesi i nastavak reformi ohrabruju naša očekivanja da će Srbiji biti dodeljen datum za otvaranje pregovora sa EU što bi bio veliki podsticaj za dalji proces naših evrointegracija, sprovođenje reformi i potvrda da smo na dobrom putu", rekao je on.

Podsetivši da je ova godina od značaja za Hrvatsku, koja će uspešno završiti svoj višegodišnji put ka EU, Vukićević je naglaiso da je Srbija iskreno opredeljena ya to da se bilateralni odnosi i svestrana saradnja s Hrvatskom kontinuirano unapređuju.

Posetom hrvatskog premijera Zorana Milanovića Beogradu obnovljen je politički dijalog na nivou premijera, definisane su oblasti saradnje od zajedničkog interesa i potvrđena je obostrana spremnost za unapređenje odnosa i rešavanje pitanja koja stoje između dve države", rekao je Vukićević.

On je naglasio da je politički dijalog između dve zemlje imao kontinuitet kroz susrete šefova diplomatija Vesna Pusić i Ivana Mrkića.

"Već najavljenu skoru posetu Ivana Mrkića Zagrebu vidimo kao nastavak uspešne saradnje dvoje ministara i proces realizacije dogovora dva premijera", rekao je Vukićević i izrazio uverenje da će se saradnja Hrvatske i Srbije, posle hrvatskog ulaska u EU, nastaviti istim intenzitetom i dobiti na kvalitetu i sadržaju.

Među prisutnima bili su i čelni ljudi srpskih organizacija, funkcioneri u ministarstvima iz srpskih redova, sveštenici SPC, aktivisti i čelni ljudi manjinske samouprave iz cele zemlje.

Himne "Bože pravde" i "Lijepa naša" je na početku prijema otpevao devojački hor zagrebačke Srpske pravoslavne gimnazije "Kantakuzina Katarina Branković" pod vođstvom profesorke Ivane Srbljan.

U Diseldorfu obeležen Dan državnosti Srbije

U konzulatu Srbije u Diseldorfu večeras je obeležen Dan državnosti Srbije na prijemu, kome su prisustvovali predstavnici diplomatskog kora, vlade Severne Rajne Vestfalije, Srpske pravoslavne crkve, privrednog i kulturnog života pokrajine, kao i predstavnici dijaspore.

Generalni konzul Srbije Nebojša Košutić je, obraćajući se gostima, podsetio na istorijsku prošlost Srbije, ukazao na aktuelnu sadašnjost, izneo očekivanja za evropsku budućnost i posebno naglasio da su odnosi sa Nemačkom za Srbiju bili uvek veoma važni, kako u oblasti politike i privrede, tako i kulture, obrazovanja, sporta....

Ukazujući da je Nemačka tradicionalno bila i jeste najveći trgovinski partner Srbije i jedan od najvećih investitora u srpsku privredu, Košutić je istakao da je, upravo, iz Severne Rajne Vestfalije došao najveći broj nemačkih investicija, među kojima su i Metro, Henkel, Meser, Falke i druge firme i kompanije.

Koštutić je posebno naveo kao najvažniji most saradnje i zajedništva između Srbije i Nemačke brojne građane Srbije koji već decenijama žive u Nemačkoj i u pokrajini Severna Rajna Vestfalija i podsetio na međudržavni sporazum iz 1968. godine o zapošljavanju.

Ukazujući da mnogi od njih, premda to prvobitno nije tako bilo planirano, žive i dalje u Nemačkoj i da su tu rođena i njihova deca i unučad, Košutić je rekao da oni ovde žive kao lojalni nemački građani, ali da svoj jezik, kulturu i korene nisu zaboravili.

Važnu ulogu u tome, smatra Košutić, ima Srpska pravoslavna crkva, koja u Severnoj Rajni Vestfaliji postoji u osam crkvenih opština.

Severna Rajna Vestfalija je najmnogolljudnija nemačka pokrajina, sa više od 18 miliona stanovnika, u kojoj su mnogi Srbi našli uhlebljenje. To je jedna je od ekonomski najjačih nemačkih republika, zemlja isprepletanih autoputeva i rečnih trasa Rajne i njenih kanala.

Smeštena na zapadu Nemačke i granici prema Holandiji i Belgiji, Severna Rajna Vestfalija je zemlja najbogatijih Nemaca - braće Karla i Tea Albrehta, vlasnika lanca samoposluga ''Aldi'', pokrajina osnivača ''Krupa'' i "Manesmana'' i drugih giganata nemačke industrije, ali i zemlja muzike i književnosti - to je pokrajina Ludviga van Betovena i Hajnriha Hajnea.

To je, istovremeno, nemačka pokrajina u kojoj živi čak blizu dva miliona stranaca, najviše nego u bilo kojoj drugoj nemačkoj pokrajini.