Strazbur: Rezervisti traže odštetu

Prvo je jednom odlukom sud odbio reviziju koju je Srbija zatražila u slučaju "Vučković i drugi protiv Srbije" i potvrdio prvostepenu presudu donetu ranije u korist Saveza udruženja boraca Srbije 1990-19999. godine. Juče je Evropski sud za ljudska prava usvojio zahtev da se još jednom pred Velikim većem Evropskog suda razmotri predstavka 30 podnosilaca o naknadi ratnih dnevnica.

Za rezerviste koji su se žalili Evropskom sudu sporno je to što Vlada 2008. nije isplatila novac svim veteranima već samo onima iz Kuršumlije, Prokuplja i okoline. U predmetu u kome je revizija odbijena, ukoliko se odbije i zahtev upućen Velikom veću, presuda u korist rezervista postaće pravosnažna.

Dušan Nikolić, predsednik Saveza udruženja boraca od 1990 - 1999 godine, kaže da je za oštećene rezerviste to odlična vest.

"To je ono što smo mi očekviali kao borci, da će Strazbur da potvrdi svoju prvostepenu presudu i da će borci imati pravo na novčanu nadoknatu za učešće u ratu 1999. Mislim da je stvar jasna, kada se oglasi Strazbur, da je odbio ili prihvatio prigovor ili žalbu Vlade Srbije, ovog trenutka je ona odbijena, odbijen je zahtev za reviziju, i presuda postaje tog momenta pravosnažna i očekujemo njenu realizaciju u veoma skorašnjem periodu", kaže Nikolić. Niški advokat Srđan Aleksić, koji pred sudom u Strazburu zastupa ratne veterane kojima nisu isplaćene dnevnice za učešće u ratu 1999, izjavio je danas da isplate njegovim klijentima treba rešiti kroz partnerski odnos s državom.

"Najbolje bi rešenje bilo ako bi se način isplate ratnih dnevnica definisao Zakonom o borcima koji je upravo u skupštinskoj proceduri i na koji će boračka udruženja i ja, kao njihov advokat, priložiti amandmane. Dobro bi bilo da veterani i država problem deevnica reše kroz partnerski dogovor", rekao je Aleksić za agenciju Beta.

On je ocenio i da se dnevnice mogu nadoknaditi i preko otpisa dugova za struju i komunalije, otkupa staža za brži odlazak u penziju, preko beneficije da se veterani među poslednjima mogu staviti na spiskove tehnoloških viškova, povoljnih beneficija za kupovinu mašina i opreme za sopstveni biznis i slično.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odbio je reviziju koju je Srbija zatražila u slučaju "Vučković i drugi protiv Srbije" koji se odnosi na neisplaćne ratne dnevnice učesnicima rata 1999. godine, rekao je juče za agenciju Beta Slavoljub Carić, predstavnik Srbije pred tim sudom.

Kako objašnjava Slavoljub Carić, predstavnik Srbije pred sudom u Stazburu, država je tražila reviziju zbog toga što su postojale okolnosti da su upravo ti rezervisti, koji su se obratili sudu, već isplaćeni. Sud je taj problem gledao kao opšti problem i našao da su oni bili diskriminisani tako što je nekima plaćeno, a nekima nije. Međutim, prema Cerićevim rečima, rezervisti neće odmah dobiti novac koji im država duguje.

"To ne znači da automatski dolazi do obeštećenja. Prvo kada presuda postane pravosnažna, onda u roku od šest meseci država bi trebalo da predloži program mera kako da se rezervisti obeštete. Tek tada nastaje obaveza, i kada se utvrdi taj program mera onda se oni moraju obeštećivati. Ne na osnovu presude koja ne glasi na njih da oni traže i kažu mi smo bili rezervisti i platite nam taj i taj iznos...to jednostavno nije moguće", kaže Cerević.

Rezervisti su februara ove godine u samo jednoj nedelji podneli 1.600 novih žalbi Evropskom sudu čime se Srbija popela s petog na četvrto mesto po broju žalbi građana podnetih tom sudu. Ispred Srbije su Rusija, Turska i Italija. Evropski sud za ljudska prava je, 11. februara 2013. godine, usvojio i zahtev za Veliko veće, kao jednu od vrsta vrste žalbe u vezi sa isplatom dnevnica za učesnike ratnih sukoba tokom 1999. godine, odnosno na presudu Evropskog suda u slučaju „Vučković i 29 drugih protiv Srbije“.

Iako je pre nekoliko dana odbijen zahtev za reviziju, juče je usvojen zahtev da se predstavka još jednom razmotri pred Velikim većem Evropskog suda za ljudska prava, koji čini 17 sudija.

Na ovaj način tužena država je dobila priliku da se ponovo detaljno razmotre predstavke 30 podnosioca, ratnih rezervista, koji su se žalili na neujednačenu sudsku praksu u vezi sa isplatom dnevnica, na koje su imali pravo kao rezervisti angažovani u Vojsci Jugoslavije u periodu od marta do juna 1999. godine.

Takođe, isti su se žalili i na diskriminaciju po osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije, od 17. januara 2008. godine, kojim su obezbeđena sredstva radi isplate novčane pomoći ratnim vojnim rezervistima sa prebivalištem na teritoriji sedam nerazvijenih opština (Kuršumlija, Blace, Bojnik, Lebane, Žitorađa, Doljevac i Prokuplje).

Presuda koju je u ovom predmetu doneo Evropski sud, 28 avgusta 2012. godine, kojom je obavezao Republiku Srbiju da obezbedi nediskriminatornu isplatu ratnih dnevnica u odnosu na sve koji na to imaju pravo, ovom odlukom stavljena je van snage.

Sada će se sačekati na raspravu pred Velikim većem koju će Evropski sud zakazati u narednom periodu. Od ishoda ovog postupka i argumenata koje pred Veliko veće budu iznele protivne strane zavisiće krajnje rešenje ovog slučaja. Odluka Velikog veća biće konačna i Republika Srbija će biti obavezana da je primeni.