Konačna presuda za ubistvo Pukanića

Vrhovni sud, kao sud trećeg stepena, odlučivao je o žalbama koje su Robert Matanić, Željko Milovanović, Bojan Gudurić i Slobodan Đurović uložili na prošlogodišnju presudu vrhovnog suda.

Vrhovni sud do sada nije objavio konačnu presudu pre nego što je dostavljena svim strankama u postupku i na nju više nema prava žalbe.

Sud je ranije potvrdio kazne dugotrajnog zatvora četvorici optuženih, koji su imali pravo žalbe jer se radilo o kaznama većim od 20 godina.

Vrhovni sud delimično je prihvatio žalbu Slobodana Đurovića, pa je tako umesto na 25, koliko je iznosila ranija presuda, osuđen na jedinstvenu kaznu od 23 godine zatvora.

Dok mu je kazna na podstrekavanje teškog krivičnog dela ubistva iz koristoljublja ostala ista - 22 godine zatvora, sud mu je smanjio kaznu za podsticanje na udruživanje za izvršenje krivičnog dela s pet na tri godine.

U ostalom delu, Đurovićeva žalba, kao i kompletne žalbe Matanića, Milovanovića i Gudurića, odbijene su kao neosnovane i potvrđena je presuda drugostepenog suda kojom je Milovanović u odsustvu osuđen na maksimalnih 40 godina zatvora, Robert Matanić na 35, a Bojan Gudurić na 33 godine zatvora.

Na prvom suđenju na županijskom sudu u Zagrebu u novembru 2010. šestorka je osuđena na ukupno 150 godina zatvora.

Milovanović koji je dovezao moped u kome je bio eksploziv i onda ga aktivirao osuđen je na 40 godina zatvora.

Robert Matanić koji je okupio grupu ubica i organizovao zločin osuđen je na 33 godine zatvora, Bojan Gudurić koji je čekao u rezervi sa snajperom u slučaju da eksploziv zataji osuđen je na 30 godina zatvora.

Članovi grupe Luka Matanić i Amir Mafaljani dobili su po 16 godina, a Slobodan Đurović 15 godina zatvora.

Vrhovni sud je lane Đuroviću povisio kaznu na 25 godina, Guduriću je kaznu povećao s 30 na 33 godine, a Robertu Mataniću s 33 na 35 godina. Ostalima je potvrđena prvostepena presuda.

Na osnovu zakona, branioci optuženih osuđenih na kazne veće od 20 godina podneli su još jednu žalbu o kojoj je Vrhovni sud odlučivao sredinom januara.

Osim u Zagrebu, za Pukanićevo ubistvo sudi se i u Beogradu i to Sretenu Jociću koji je navodno za ubistvo platio 1,5 miliona evra i kome je Đurović po optužnici bio veza s ubicama, Željku Milovanoviću i Milenku Kuzmanoviću koji je s najvećim brojem učesnika ubistva, zahvaljujući saradnji hrvatske i srpske policije bio uhapšen sedam dana nakon ubistva, pa je pušten i kasnije uhapšen u Beogradu.

Gudurić je uhapšen nekoliko meseci kasnije u Republici Srpskoj, pa je izručen Hrvatskoj gde mu se sudilo zajedno s ostalima, a Milovanović je sredinom 2009. uhapšen u Beogradu, pa mu se u Zagrebu sudilo u odsustvu. Advokat Slobodana Đurovića najavio je žalbu Ustavnom sudu u cilju da poništi presudu i vrati predmet na ponovno suđenje.

Đuroviću je jedinom od četvorice osuđenih za ubistvo Pukanića osuđenih na više od 20 godina zatvora sud smanjio kaznu s ranije određenih 25 na 23 godina zatvora, ali advokat Rajko Mlinarić nije zadovoljan.

Rekavši da je sudstvo obično sporo, Mlinarić je rekao da se optuženima za Pukanićevo ubistvo sudilo vrlo brzo.

Suđenje nije bilo pošteno, desilo se potkopavanje vladavine prava, a vrhovni sud nije poštovao zakonitost, objektivnost i jednakost stranaka u postupku, rekao je Mlinarić koji smatra da se sud, a naročito zagrebački županijski sud, ponašao kao saveznik tužioca na putu do osuđujuće presude.

Mlinarić kaže i da predmet počiva samo na iskazu krunskog svedoka Tomislava Marjanovića koji je pristao da trguje sa sudom zbog brojnih krivičnih prijava.

"Iako nema dokaza da je Đurović učestvovao u zločinu, ta je presuda zbog njegove starosti za njega kao doživotna", rekao je advokat.