Nastavljena Dražina rehabilitacija

Saslušanje Latasa predložio je SUBNOR, a on će svoj iskaz završiti 22. februara, za kada je zakazan nastavak procesa. Viši sud će odluku o rehabilitaciji Mihailovića saopštiti pisanim putem.

Latas je kazao da o krivičnom postupku protiv Mihailovića 1946. godine ne zna mnogo i da je s njim bio upoznat samo onoliko koliko mu je bilo potrebno za rad.

"Smatram da sam pravni laik u toj materiji. Ne mogu da komentarišem pravna pitanja u vezi sa suđenjem Mihailoviću", rekao je Latas.

On je kazao da mu nije poznato da je Vojno-istorijski institut, u kojem je bio zaposlen, prikupljao podatke vezane za krivični postupak.

Latas je tokom svog rada, kako je naveo, došao do zaključka da je četnički pokret kolaboracionistički, a nikako antifašistički.

"Mihailović nije izdao nijednu naredbu za borbu protiv okupatora", naveo je svedok.

On je dodao i da je Mihailović 28. oktobra 1941, na sastanku s Nemcima u mestu Divci, ponudio da se četničke snage okupatoru stavljaju na raspolaganje u borbi protiv komunista.

Upitan kako objašnjava poternicu koju su Nemci raspisali 1941. za Mihailovićem, Latas se pozvao na Mihailovićeve reči da su to "marifetluci".

Latas je kazao da je imao uvid u dokumenta iz Vasingtona, Minhena, Beča i Londona.

Na pitanje predsednika sudskog veća Aleksandra Ivanovića da li je u izveštajima iz Vasingtona i Londona našao podatke u kojima se konstatuje saradnja pripadnika Mihailovićevog četničkog pokreta s Nemcima, ubistva Muslimana i saradnja sa ustašama, Latas nije mogao da konkretno odgovori.

"U engleskom izveštaju konstatovano je da je nad Muslimanima bilo zločina jer je Turska reagovala kod vlade Velike Britanije da se zločini nad Muslimanima zaustave, pa je vlada Velike Britanije u svojim izveštajima i preko (predsednika vlade u egzilu) Slobodana Jovanovića tražila od Mihailovića da to prestane", rekao je Latas.

Postupak rehabilitacije će biti nastavljen 22. februara, kada će Latas završiti svoj iskaz.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 5. oktobra proglasio Mihailovića mrtvim i kao datum njegove smrti utvrdio 31. jul 1946. godine.

Ta odluka je bila preduslov za okončanje postupka rehabilitacije.

Zahtev za rehabilitaciju su 2006. godine podneli Mihailovićev unuk Vojislav Mihailović, profesori Smilja Avramov i Kosta Čavoški, Srpski liberalni savet i Udruženje jugoslovenske vojske u otadžbini.

Zahtevom je zatraženo poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt zbog kolaboracije s nacističkim okupatorima i kojom su mu oduzeta sva građanska prava.

Dva dana kasnije, 17. jula 1946. godine, streljan je kao državni neprijatelj "broj jedan", ali nije objavljeno gde je streljan i sahranjen.

Postupak za rehabilitaciju je počeo 16. septembra 2010. godine.