PS SE usvojila rezoluciju o Kosovu

Posebno se ističe da napredak nije dovoljno brz u oblastima poboljšanja vladavine zakona, a naročito u pogledu borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Takođe, PS SE je naročito zabrinuta zbog situacije i bezbednosti srpske zajednice na severu Kosovu, gde, kako se ocenjuje još izbijaju incidenti i tenzije.

"Politički dogovor o upravljanju ovim područjem je preduslov za održivo rešenje i ostvarenje evropskih težnji i Beograda i Prištine", navedeno je u rezoluciji, koja je usvojena sa 115 glasova za i 15 protiv.

U rezoluciji, koja je usvojena na osnovu izveštaja - "Situacija na Kosovu i uloga SE" izvestioca Komiteta za politička pitanja i demokratiju Bjorna fon Sidova, navodi se da je napredak u poboljšanju vladavine zakona na Kosovu spor, naročito u pogledu borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, kako na severu, tako i na jugu Kosova.

Beograd i Priština se, između ostalog, pozivaju da se angažuju u dijalogu koji se vodi uz posredstvo EU "otvorenog uma" i bez preduslova i intenziviraju napore da se izbegne situacija koja bi dovela do pretvaranja severa Kosova u zamrznuti sukob.

PS SE poziva vlasti u Prištini da, između ostalog, stvore uslove za održivi povratak i reintegraciju raseljenih, što podrazumeva čitav niz mera uključujući borbu protiv trgovine ljudima i ispunjavanje međunarodnih standarda kada je reč o vraćanju imovine posle konflikta. Takođe je upozoreno da pravosuđe i dalje pati od političkog uplitanja, neefikasnosti i od nedostatka transparentnosti.

U rezoluciji se pozivaju vlasti na Kosovu, Euleks i Unmik da nastave sa jačanjem vladavine prava, kao i pravnog i institucionalnog okvira za borbu protiv korupcije.

Fon Sidov je u svom izveštaju ocenio da su se u protekle dve godine na Kosovu desili važni događaji u pogledu upravljanja i političke stabilnosti i sprovođenja reformi. On je naveo i da su, međutim, potrebni veći napori kako bi se poboljšala funkcionalnost demokratskih institucija, naročito Skupštine Kosova, kao i efikasniji rad u javnoj administraciji i pravosuđu.

"Postoji opšti nedostatak vladavine prava na Kosovu. Korupcija je prisutna u celoj zemlji, na raznim nivoima. To se odnosi na pravosuđe, tužioce. Vladavina prava se mora poboljšati i ona mora biti predviđena za sve", kazao je Fon Sidov tokom zasedanja PS SE.

On predlaže da Parlamentarna skupština intenzivira i proširi dijalog s predstavnicima političkih snaga u Skupštini Kosova uz puno poštovanje statusno neutralne politike, koju, kako se ističe, SE nastavlja da vodi iako 34 od 47 država članica priznalo nezavisnost pokrajine. Takođe je upozorio da je glavni izazov na Kosovu implementacija ljudskih prava i vladavina zakona, a posebno borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Fon Sidov je kao pozitivno izdvojio politički dijalog premijera Beograda i Prištine, prenosi radio "Slobodna Evropa". "To otvara prostor mogućnosti za rešavanja fundamentalnih političkih problema zajedno sa tehničkim pitanjima. Informisan sam da je dosta toga sprovedeno, a to je bilo glavno, sprovođenje dogovorenog", naveo je on.

Fon Sidov je, takođe, pozvao na veću ulogu SE na Kosovu. "Izveštaj poziva na poboljšanje delovanja u promovisanju ljudskih prava, demokratije i vladavine zakona na Kosovu, kao i da se prošire programi SE i dopusti odgovornim vlastima na Kosovu da direktno budu uključene u sprovođenje programa SE", istakao je Fon Sidov.

On je zatražio i jačanje dijaloga Saveta sa izabranim političkim predstavnicima na Kosovu. FOn Sidov je istakao da je zabrinut zbog obrazovanja na manjinskim jezicima na Kosovu, navodeći da se ono mora poboljšati.

Kako je rekao, alarmantno je što deca uče po različitim planovima i programima, koji navode na različita viđenja prošlosti, što će uticati na budućnost.
Aleksandra Đurović, koja je članica srpske delegacije u PS SE, izrazila je uzdržanost na poziv za definisanje modaliteta intenziviranja i proširivanje dijaloga s predstavnicima izabranim u Skupštini Kosova, dodajući da to može uticati na dijalog Kosova i Srbije.

"Ovaj, na prvi pogled, mali detalj mogao bi da postane uvod u ugrožavanje statusne neutralnosti Saveta Evrope. Štaviše, kako smo započeli pregovore uz posredovanje EU, veoma je važno da se ne staje na put napretku pregovorima stvaranjem pritiska na jednu pregovaračku stanu", rekla je Đuovićeva

Ka je navela, svaka odluka koja bi makar i nagovestila promenu stava SE prema statusnoj neutralnosti mogla bi da ugrozi u nekoj fazi sam pregovarački proces. U delegaciji Srbije u PS SE kažu da nisu presrećni zbog ove Rezolucije ali i da sa njom mogu da žive jer ona, kako ističu, poštuje statusnu neutralnost Kosova.

Ali iako se u ovoj Rezoluciji, koja je usvojena velikom većinom glasova, stalno poziva na statusnu neutralnost Kosova, kada se bolje pogleda njen sadržaj od neutralnosti ostaje kostur u koji su ubačeni svi sastojci suštinske nezavisnosti.

O Kosovu se govori kao o entitetu sa svim atributima nezavisnosti i od SE se trazi intenziviranje i proširivanje dijaloga sa, kako se navodi,
predstavnicima izabranim u Skupštini Kosova.

Fon Sidou se u velikoj meri poziva na situaciju koja je nastala nakon uspostavljanja dijaloga Beograda i Pristine pod okriljem EU, i evoluciju
politike Beograda kada je reč o pitanju Kosova i Metohije.

U dokumentu se detaljno navode primeri kršenja ljudskih prava na Kosovu i nepostovanja vladavine prava, ali je zaključak da postoji napredak u
demokratizaciji društva iako još ima da se radi.

Čitav ton teksta je vešt diplomatski manevar da se izbegne imenovanje onoga što je njegova suština, koja odražava stav zemalja koje su priznale
Kosovo, odnosno 34 od 47 članica SE, kako ističe i fon Sidou u svom izveštaju. Među tim zemljama je i Švedska, čiji je fon Sidou bivši ministar odbrane.

Iako je glasala za Rezoluciju, srpska delegacija je iznela rezervu prema načinu na koji će ova evropska organizacija za zaštitu ljudskih prava da sprovodi dijalog sa predstavnicima Kosova.

Tokom debate su se čule oštre osude rušenja srpskih nadgrobnih spomenika i svetinja.

Prvi je o tome govorio predstavnik britanskih konzervativaca, a potom i destak govornika iz različitih delegacija koji su se javili za reč.

Oni su sasvim otvoreno govorili o ugrožavanju bezbednosti i kršenju ljudskih prava manjina na Kosovu, među koje ubrajaju i Srbe. I u izveštaju
fon Sidoa se o Srbima govori kao o manjini.

Čula su se i mišljenja da se prenaglilo sa priznanjem Kosova i da je to presedan koji je otvorio neke druge probleme . To je istakao predstavnik
Portugalije, a o tome je govorio i šef ruske delegacije.

U sličnom duhu govorili su i predstavnici konzervativaca iz Velike Britanije. Britanska delegacija je iznela nekoliko primera kršenja ljudskih prava, govorila je o srpskoj deci na Kosovu koja ne mogu da stignu do škole, koja se plaše za sopstvenu bezbednost.

Utisak jeda su poslanici PS SE dobro informisani o skrnavljenju srpskih svetinja na Kosovu.