Usvojene izmene Krivičnog zakonika

Za izmene Krivičnog zakonika glasalo je 139 poslanika vladajuće većine, protiv je bilo 15 poslanika, a nije glasao 21 poslanik.

U slučaju zloupotreba predviđeno je kažnjavanje i onoga ko vodi proces javne nabavke i ponuđača, a propisan je i teži oblik kažnjavanja u zavisnosti od vrednosti javne nabavke.

Uvodi se obavezna otežavajuća okolnost za krivična dela učinjena iz mržnje zbog pripadnosti rasi ili veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, radi strožeg kažnjavanja.

Izmenama Krivičnog zakonika uvedeno je novo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, od koga je razdvojeno krivično delo zloupotreba službenog položaja koje je isključivo vezano sa raspolaganjem državnom imovinom i imovinom javnih preduzeća tako što je odgovornost službenih lica veća, a propisane kazne su strože.

Odgovorna lica su na funkcijama u privatnim preduzećima i odgovaraju po posebnom krivičnom delu samo ako su protivpravnim delovanjem pribavili protivpravnu imovinsku koristi.

Amandmanom skupštinskog Odbora za pravosuđe koji je usvojen previđeno je da se do 15. aprila 2013. odloži početak primene odredaba koje se odnose na novo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica i na krivično delo zloupotreba službenog položaja.

To odlaganje tražili su pravosudni organi jer je u toku veći broj postupaka za krivično delo zloupotrebe službenog položaja pa je neophodno obaviti odgovarajuću prekvalifikaciju krivičnog dela u tim postupcima.

Utvrđeno je da je za pretnje napadom na novinare zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina zatvora. Do sada je za to krivično delo bila predviđena kazna od jedne do osam godina zatvora.

Ministarstvo pravde je prvobitno predložilo da se izmenama iz Krivičnog zakonika briše odredba o pretnjama koje se odnose i na novinare, ali je amandmanom skupštinskog Odbora za pravosuđe prihvaćeno da to krivično delo ostane u Krivičnom zakoniku.

Amandmanom odbora koji je usvojen precizirano je da će se to odnositi i na pretnje predsedniku Republike, predsedniku i članovima vlade, poslanicima, sudijama Ustavnog suda, policijskim službenicima, svim sudijama, tužiocima i njihovim zamenicima i advokatima.

Precizirana je i odredba o uslovnom otpustu koja predviđa da će osuđenog koji je izdržao dve trećine zatvorske kazne sud uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne ako se u toku kazne tako popravio da se može očekivati i da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje mu je izrečena kazna ne učini novo krivično delo.

To će se odnositi na osuđene do deset godina zatvora. Rešenje kojim će sud zadržati diskreciono pravo da odlučuje o uslovnom otpustu za osuđene na više od deset godina zatvora precizirano je amandmanom poslanika Socijalističke partije Srbije Neđe Jovanovića koji je parlament usvojio.

Takođe, predviđeno je da se ne može uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta disciplinski kažnjavan i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

Prvobitni predlog Ministarstva pravde bio je da postoji neka vrsta obaveznog uslovnog otpusta posle dve trećine odslužene kazne zatvora za sva krivična dela.

Za odgovorno lice u pravnom licu i preduzetnika koji ne plaćaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje i druge dažbine predviđena je kazna do tri godine zatvora i novčana kazna.

Briše se krivično delo nedozvoljeno komentarisanje sudskih odluka koje je bilo uvedeno izmenama Krivčnog zakonika usvojenim 2009. godine. Ukida se i krivično delo nesavesnog rada u privrednom poslovanju.

Propisano je i novo krivično delo dogovaranja ishoda sportskog takmičenja, kao i krivično delo pomaganje u zloupotrebi prava na traženje azila u drugoj državi.

Uvedena je i niža granica novčanog iznosa za sitne krađe koja je sa 15.000 dinara smanjena na 5.000 dinara.

Potvrđeno i više sporazuma iz oblasti ekonomije i odbrane

Skupština Srbije potvrdila je danas više sporazuma iz oblasti odbrane i ekonomije.

Potvrđeni su sporazumi i memorandumi o saradnji Vlade Srbije s vladama Grčke, Brazila, Indonezije i Angole u oblasti odbrane kojima se uspostavlja pravni okvir za planiranje odbrane, vojno-ekonomske i vojno-tehničke saradnje, školovanje i obuku u toj oblasti.

Sporazum sa Angolom predviđa renoviranje aerodroma u Luandi i izgradnju vojne bolnice u tom gradu, što će raditi srpske firme, a Sporazumom sa Alžirom planirano je da srpske firme grade 15.000 vojnih stanova u toj zemlji.

Ratifikovan je i sporazum vlada Srbije i Rusije o osnivanju Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu za humanitarno reagovanje u vanrednim situacijama u Srbiji i u zemljama okruženja.

Taj sporazum su u aprilu ove godine potpisali ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić i zamenik ministra za civilnu zaštitu i vanredne situacije Rusije Vladimir Pučkov, a reč je o međuvladinoj neprofitnoj organizaciji.

Skupština je potvrdila i sporazume sa Gruzijom, Tunisom i Kanadom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu, kao i Sporazum sa Vladom Belorusije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima.

Potvrđen je i Sporazum sa Većem ministara Bosne i Hercegovine o plovidbi plovnim putevima na unutrašnjim vodama i njihovom tehničkom održavanju.

Ratifikovan je i Sporazum vlada Srbije i Slovačke o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, koji je potpisan 15. novembra 2011. u Bratislavi.