Šta sve Mišković ima po regionu

Koordinator protesta radnika fabrike "Radoje Dakić" Milan Vukčević je podgoričkom listu Dan rekao da je Mišković za 7,6 miliona evra kupio livnicu i upravnu zgradu "Radoja Dakića" i oko 50.000 kvadrata fabričkog zemljišta.

Na tom zemljištu je, prema navodima Vukčevića, kasnije drugi investitor podigao stambene zgrade, a Mišković je svoj objekat Delta siti podigao u neposrednoj blizini, na zemljištu bivše fabrike nameštaja "Marko Radović", a ne na zemljištu koje je kupio od fabrike "Radoje Dakić".

Podgorički listovi "Vijesti" i "Dan" podsećaju u današnjim brojevima na naklonost premijera Mila Đukanovića za poslove Miškovića u Crnoj Gori, kao i na poslovne veze između Miškovića i premijerovog brata Aca Đukanovića.

Ti listovi navode da je na crnogorsko tržište Mišković ušao 2007. Prvo je investirao u kompaniju mobilne telefonbije M-tel, u kojoj je kasnije svoj vlasnički udeo prodao. Mišković je u Crnoj Gori otvorio i lanac prodavnica Maksi, kao i veliki tržni centar Delta Maksi, koji je kasnije prodat belgijskoj grupi Delez.

List "Pobjeda" danas, takođe, podseća na ranije tvrdnje Stanka Subotića da je predsednik opozicionog Pokreta za promjene Nebojša Medojević "primao novac od Miroslava Miškovića i Milana Beka, da za račun Vojislava Koštunice radi protiv Crne Gore".

List citira i raniju izjavu direktora C marketa Slobodana Radulovića da su Medojević, zatim, lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić, bivši crnogorski ministar Andrija Jovićević i predsednik Narodne stranke Predrag Popović od Miškovića i Beka, uoči referenduma u Crnoj Gori, dobili pet miliona evra da bi sprečili referendumski rezultat u korist nezavisnosti.

Medojević je, međutim, za list "Vijesti" izjavio da bi i u Crnoj Gori, kada bi se pokrenula akcija slična onoj u Srbiji, kao Miroslav Mišković prošli i ovdašnji biznismeni Dragan Brković i Veselin Barović, ali i neki funkcioneri vladajuće Demokratske partije socijalista.

Prema oceni Medojevića, glavna prepreka odlučnijoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala je "vladajuća porodica Đukanović".

List "Dan" podseća da je Milo Đurašković, koji je uhapšen s Miroslavom Miškovićem i njegovim sinom Markom Miškovićem, ranije dobio lokalnu nagradu opštine Berane, na predlog meštana rodnog sela Budimlja, gde je podigao manastir.

Srpska pravoslavna crkva je Đuraškovića odlikovala Ordenom Svetog Save. Đurašković se biznisom počeo baviti u Beranama, početkom devedesetih godina, kada je trgovao južnim voćem. Kasnije je prešao u Srbiju i nastavio da trguje naftom.

Tužilaštvo: Nije pokrenut postupak protiv Miškovića u Crnoj Gori

U međuvremenu, oglasilo se Tužilaštvo Crne Gore, iz kog je saopšteno da u Cnoj Gori nije pokrenut postupak protiv vlasnika Delta holdinga.

"Nemamo podatke koji bi nam u ovom trenutku nametnuli potrebu da nešto u tom smislu proveravamo", rekla je vrhovna državna tužiteljka Ranka Čarapić novinarima. Ona je dodala da će Tužilaštvo Crne Gore, ukoliko se takva potreba pokaže, reagovati kao što to čini u sličnim situacijama.

BiH: Mišković poslovao s Radončićem

Sarajevski dnevnik "Slobodna Bosna" takođe piše da je srpski biznismen poslovao i na području BiH, a partner mu je bio aktuelni ministar bezbednosti u Savetu ministara BiH Fakrudin Radončić.

Mišković je, kako se navodi, 2007. godine, preko svojih kompanija "Delta M“, a kasnije “Delta real estejt” ušao u posao s Radončićem, koji je "bivši“ vlasnik "Avaz Roto-presa“.

Mišković i Radončić potpisali su ugovor o osnivanju “Prezident nekretnina” u junu 2007. godine, a ugovor je menjan u još dva navrata nakon toga.

Prema registraciji u Sarajevu, u februaru 2008. godine, kompanija “Delta real estejt” je posedovala pedeset procenata preduzeća, Radončićev “Avaz Roto-pres” 25 posto, a još 25 posto posedovala je ofšor kompanija registrovana na Belizeu “Venite internešenel korporejšn“.

Prvi zajednički poslovni poduhvat Miškovića i Radončića, odnosno njihove kompanije "Prezident nekretnine“, bila je kupovina atraktivne lokacije stare železničke stanice u Tuzli radi gradnje stambeno-poslovnog centra.

Međutim, kako ni Mišković, a ni Radončić nisu imali gotovine za realizaciju projekta vrednog tridesetak miliona maraka, za pomoć su se obratili Komercijalnoj banci a.d. Beograd.

Odobren im je kredit od desetak miliona KM, a kao garant iza Miškovića i Radončića stao je tadašnji Telekom Srpske, tvrdi nedeljnik