Iz Zakona o JP brišu "informisanje"

Iz predloženog zakona izbrisana je reč informisanje, a usvojen je i amandman kojim je precizirano da se u javnim preduzećima u oblasti informisanja koja nisu privatizovana do dana stupanja na snagu tog zakona, odredbe primenjuju do njihove svojinske transformacije, a ne do privatizacije, kako je to prvobitno predviđeno.

Među desetak amandmana koje je predložio taj resorni odbor bio je i onaj kojim se precizira da se za predsednika i članove nadzornog odbora javnih predizeća imenuje lice koje, pored ostalih uslova, mora da ima najmanje pet godina radnog iskustva ili tri godine na rukovodećem položaju.

Poslanička grupa LDP-a predložila je nekoliko amandmana, a među prihvaćenima je i amandman kojim se precizira da se javna preduzeća koja nemaju konkurenciju, odnosno koja su monopolisti, ne mogu oglašavati na komercijalnoj osnovi, bez saglasnosti vlade. Taj amandman je prihvaćen kao amandman Odbora.

Prihvaćen je i amandman LDP da se konkursi za izbor svih direktora raspišu do 31. marta 2013.

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, koji je prisustvovao sednici, ponovio je ranije izrečeni stav da vlada nije imala nameru da zadire u Medijsku strategiju i da je zato i bilo najbolje da se prihvati amandman Odbora kojim je izbrisana reč informisanje iz drugog člana tog zakona.

Poslanica Saveza vojvođanskih Mađara Elvira Kovač zatražila je da, ukoliko se već briše reč informisanje, navede da kada je reč o medijima koji informišu na jezicima manjina, u zakonu treba tako i da stoji, odnosno da se briše reč informisanje, ali da ostane informisanje na jezicima nacionalnih manjina.

Ranije danas, ministar Dinkić rekao je da je vlada saglasna s tim da se amandman kojim se iz predloženog zakona briše reč informisanje usvoji, ali i ukazao na to da nijedna poslanička grupa takav amandman nije uložila, iako su o tome svi govorili.

Juče je predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Vesna Marjanović navela upravo to rešenje, kao kompomisno. Načelna rasprava o predloženom zakonu završena je juče, posle tri dana debate. Odbor za privredu, međutim, nije usvojio nijedan amandman na predložene izmene i dopune Zakona o Fondu za razvoj Srbije i o izmenama i dopunama Zakona o privatizaicji.

Od ukupno 79 amandmana poslanika, prihvaćeno je oko 20, među kojima je najviše amandmana opozicione Liberalno-demokratske partije (LDP).

Nisu prihvaćeni amandman LDP da se precizira da direktori javnih preduzeća ne mogu da budu članovi političke partije najmanje jednu godinu pre raspisivanja konkursa za izbor direktora, kao ni amandman da članovi nadzornog odbora ne budu članovi političke stranke.

Nije prihvaćen ni amandman LDP da predsednici i članovi nadzornih odbora ne mogu biti poslanici, odbornici, niti imenovana lica u organima lokalne samouprave, Autonomne pokrajine i Republike.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Srbije Vlajko Senić je u izjavi agenciji Beta zahvalio svima koji su pomogli pripremu Zakona o javnim preduzećima.

"Želim da zahvalim i poslanicima opozicije, čiji smo veliki broj amandmana usvojili. Usvojili smo sve one (amandmane) koji doprinose da zakon bude još bolji i kvalitetniji", kazao je on i zahvalio se na saradnji i Medijskoj koaliciji.

Senić je ocenio da je to dobar način rada i pokazatelj toga da Vlada i Ministarstrvo finansija i privrede žele da u punoj meri sarađuju s predstavnicima svih stranaka i svima drugima koji mogu da poboljšaju predložena zakonska rešenja i time pomognu brži ekonomski razvoj.

On je kazao i da je usvojenim amandmanima zabranjena zloupotreba imovine i identiteta javnih preduzeća u bilo kakvim aktivnostima vezanim za političke stranke ili izbore.

Senić je rekao da su javna preduzeća koja primaju subvencije, obavezana da daju jasan dodatni program kako će ih koristiti, a usvajanjem predloga Medijske koalicije o brisanju informisanja iz člana dva otklononjene su sumnje da će država baviti pravljenjem novih javnih preduzeća u medijskoj sferi.

Skupština je juče završila trodnevnu načelnu raspravu o Predlogu Zakona o javnim preduzećima, koju je obeležila burna polemika, a iduće sedmice biće razmotreni amandmani.

Kritike na račun Zakona o JP

Agencija za borbu protiv korupcije ocenila je da Predlog zakona o javnim preduzećima "nije suštinski pomak u pravcu departizacije rada javnih preduzeća" kako su to najavili predstavnici Vlade Srbije.

Na sajtu Agencije navodi se izjava Marijane Obradović, pomoćnice direktora za poslove prevencije, da Predlog zakona ne predviđa uvođenje opšteprihvaćenih standarda koji onemogućavaju uticaj pojedinaca ili grupa na upravljanje privrednim delatnostima od opšteg interesa za građane.

Ona je ocenila da je neophodno da se Zakonom propiše obaveza predlagača zakona da Agenciji dostavlja nacrt na analizu i sugestije.

Takođe se ocenjuje da u Predlogu zakona nema kriterijuma kojima se obezbeđuje da se za direktore javnih preduzeća biraju stručno i profesionalno osposobljena lica.

"Predlog zakona uvodi birokratizovan postupak sprovođenja javnih konkursa za imenovanje direktora javnih preduzeća; sastav tela koja učestvuju u postupku imenovanja direktora javnih preduzeća ne idu u prilog ciljeva profesionalizacije i departizacije, kako je to navedeno u razlozima za donošenje zakona iz Obrazloženja predloga zakona", navodi se u analizi.

Predlog zakona o javnim preduzećima ostavlja velika diskreciona ovlašćenja osnivaču javnog preduzeća u sprovođenju imenovanja i razrešenja članova nadzornih odbora, čime se otvara mogućnost da većinu u nadzornom odboru čine pojedinci koji su pod direktnim uticajem osnivača (Vlade), a u krajnjoj instanci, politički formirane većine", smatra Agencija.

Dodaje se da zakonski predlog navodi koji akti i dokumenta koji nastaju u radu javnog preduzeća moraju biti javno objavljeni, ali se ne predviđa šta se dešava ukoliko javna preduzeća to ne učine, ko kontroliše principe za osiguravanje transparentnosti u radu, kao ni na kome leži i u čemu se ogleda odgovornost ukoliko javno preduzeće ne bude postupalo po Zakonu.

Agencija je dodala da Predlog zakona samo na jednom mestu, kao element godišnjeg programa poslovanja, pominje kriterijume za korišćenje sredstava za pomoć, sportske aktivnosti, propagandu i reprezentaciju, ali ne navodi koji bi to kriterijumi mogli biti.

Predlog zakona otvara mogućnost da javno preduzeće može da ulaže kapital u bilo koje društvo kapitala, samo na osnovu prethodne saglasnosti osnivača, a bez obaveze da se za to unapred utvrde neki kriterijumi, navodi se u analizi Agencije.