Brisel: Dačić o prelazima sa Ešton

Dačić se sastaje sa predstavnicom EU Ketrin Ešton i premijerom vlade u Prištini Hašimom Tačijem.

Reč je o novoj rundi dijaloga Beograd-Priština koja bi trebalo da se ponovo održi najpre odvojenim susretima Dačića i Tačija sa Ketrin Ešton, da bi potom došlo i do trojnog susreta.

Cilj tog susreta je da utvrdi do koje mere se sprovode postignuti dogovori, i to najpre onaj o integrisanom upravljanju prelazima.

To je presudno važno jer će desetog decembra o mogućem davanju datuma pregovora o članstvu Srbiji razgovarati šefovi diplomatija EU, uz učešće visoke predstavnice Ketrin Ešton, a za to je uslov normalizacija odnosa s Prištinom i u prvom planu primena dogovora o prelazima.

U tehničkom dijalogu Beograd-Priština u Briselu je u četvrtak i petak postignuta saglasnost da na prelazima bude jednak broj carinika Srbije i Kosova, izjavio je šef srpskog tima za tehničke pregovore Dejan Pavićević, koji je istakao da će prelazi Jarinje Konculj i Merdare biti pusteni u rad 10. decembra.

On je objasnio da srpska strana insistira na tome da Euleks ima izvršne funkcije na prelazima, rekavši da se ispostavilo da je sporno pitanje ko će ubirati, odnosno kome će ići prihodi od carinskih dažbina.

Kosovski Srbi traže da te prihode dobijaju srpske opštine na severu, a ne Priština.

Ambasadori stalni predstavnici članica EU će pre sastanka šefova evropskih diplomatija temeljito razmotriti napredak koji je Srbija učinila u evropskim reformama i sređivanju veza s Prištinom, a biće pripremljen i nacrt zaključaka u kojem će ministri EU izneti politički stav o tome da li i kad bi Beograd mogao očekivati datum pregovora o članstvu.

Potom će evropski ministri u formatu "Savet za opšta pitanja", koji je nadležan za odluke o politici prijema novih članica, 11. decembra najverovatnije bez rasprave usvojiti prethodno usaglašene zaključke o Srbiji.

U evropskim diplomatskim izvorima je agenciji Beta rečeno da se nastavak dijaloga Beograd-Priština veoma povoljno ocenjuje, da su srpske vlasti učinile opipljive korake ka sprovođenju reformi, uprkos zastoju zbog izbora i formiranja nove vlade.

Otud bi "određena povoljna poruka", ako ne odmah i određivanje datuma za pregovore, trebalo da bude upućena Srbiji i tome je naklonjena većina članica EU.

Ipak ostaje da se vidi kakav će stav zauzeti Nemačka, a možda i još neke članice koje su tražile "opipljive dokaze" o napretku u sređivanju odnosa Beograda s Prištinom.

Šefovi diplomatija NATO, a to znači i mnogi ministri EU, će, na zasedanju uz učešće Ketrin Ešton, već u utorak pre podne razmotrati razvoj na Zapadnom Balkanu, uključujući osvrt na dijalog Beograd-Priština, rekli su zvaničnici u sedištu NATO.

Šef srpskog tima za tehničke pregovore s Prištinom Pavićević je istakao da će posle nastavka razgovora u ponedeljak podneti izvestaj Vladi o tome sta je dogovoreno.

Premijer Srbije Dačić je posle susreta s Ketrin Ešton i Tačijem 8. novembra izjavio da je Srbija apsolutno spremna i da se nađe rešenje za finansiranje Srba na Kosovu, objasnivši da se mora tačno utvrditi šta ko finansira kako bi se izbegao paralelizam institucija na Kosovu.

On je međutim, naglasio da se ne radi ni o kakvom ukidanju, već da se jasno zna ko šta finansira.

Skupština Srbije je upravo usvojila budžet u kojem je jasno stavljeno do znanja kolika sredstva i za koje namene će biti izdvojena za Srbe na Kosovu.

U predlogu rezolucije o Srbiji, o kojoj će se sutra raspravljati u Evropskom parlamentu, se od Saveta ministara EU traži da što pre utvrde datum pregovora o članstvu s Beogradom, ali se zahteva i da "država Srbija ukine" paralelne institucije"a posebno da povuče one vezane za službe bezbednost i pravosuđe".

EP je i za i"puni uvid u finansiranje škola i bolnica na severu Kosova u skladu s odredbama Ahtisarijevog plana".