O mamografima, dugu i beloj kugi

Liberalnodemokratska partija upitala je danas Ministarstvo zdravlja šta će uraditi da mamografe, koji su kao donacija Japana stigli u Srbiju, stavi u funkciju i zatražila da se utvrdi ko je odgovoran što se oni skoro dve godine ne koriste.

Poslanica LDP Judita Popović rekla je u Skupštini Srbije da dok u Srbiji godišnje ima 3.600 novo obolelih žena od raka dojke, a godišnje umre 1.600 obolelih, za to vreme zemlja je dobila 30 mamografa koji nisu stavljeni u funkciju.

“Pored toga, Srbija ima i zdravstvene ustanove koje su napravile ogroman dug od 13,5 milijardi dinara za nabavku lekova i drugih medicinskih sredstava, koji se novim zakonskim predlogom pretvara u javni dug, ali Srbija nema odgovornosti prema građanima i građankama”, rekla je Popovićeva.

Ona je upitala kada ministarstvo misli da preduzme konkretne korake, kako misli da obuči radiologe, kada misli da obavi sve što je potrebno da se završi njihova obuka i koji je rok da se i poslednji mamograf stavi u funkciju.

Poslanica LDP je upitala i da li će neko odgovarati zbog kašnjenja što se ne koristi ta donacija i navela da je Ministarstvom zdravlja osam godina rukovodila stranka koja sad ima Ministarstvo finansija, te da “ima prostora za pronalaženje odgovornosti”.

Demokrate su pokrenule pitanje dosadašnjih donacija u zdravstvu, pa je poslanik DS Dušan Milosavljević rekao da će pokrenuti incijativu kod šefa delegacije EU u Srbiji Vensana Dežera da se ispitaju donacije EU za projekte u zdravstvu i pozvao vladu da pripremi dokumentaciju za sve donacije od 2000. do 2012. godine, jer je, kako je rekao, uveren da je bilo zloupotreba.

Milosavljević je zatražio i odgovornost “bahatih” direktora zdravstvenih ustanova koji su napravili ogroman dug od 13, 5 milijardi dinara, a prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića pozvao da “ne sprovodi selektivnu pravdu”, već da ispita i šta se tu dešavalo i da “pročešlja” i ministarstva kolacionih partnera.

SPO je pokrenuo pitanje demokrafske slike Srbije ukazujući da godišnje nestane grad veličine Jagodine ili Rume i upitali Vladu Srbije šta će preduzeti da bi se zaustavili ti negativni trendovi, jer više “nema vremena za čekanje”.

Poslanik SPO Mirko Čikiriz naveo je da je posebno alarmantna situacija na selima i da od 4.800 sela u Srbiji, u njih 1.200 najmlađi stanovnik ima 60 godina i da ako se nastavi takav trend, mnoga sela će nestati u narednom periodu.

“Ako se nastave negativni trendovi do 2030. godine, Srbija će imati 700.000 stanovnika manje nego danas. Dosta svakodnevne priče o važnim političkim temama, ova tema se gura u drugi plan, a potrebna je hitna intervencija i strategija države”, rekao je on navodeći da je situacija posebno alarmantna na pograničnim delovima.

“Pored postojećih problema na Kosovu i Metohiji imaćemo neko novo Kosovo u našoj Srbiji ako se nastavi ovakav trend. Ovo je pitanje koje daleko prevazilazi bilo koju političku stranku”, rekao je Čikiriz.

I poslanica DSS Milica Radović skrenula je pažnju na isti problem i rekla da je potrebno što pre osnovati fond za obnavljanje stanovništva, jer je to mali korak, ali se od nečega mora krenuti.

Ukazujući na to da vlada mora da se posveti tom problemu barem onako kako je to obećao premijer Ivica Dačić u ekspozeu, Radovićeva je upitala i koje će konkretne mere vlada preduzeti.

SDPS je pokrenuo pitanje sve većeg jaza u društvu između bogatih i siromašnih, pa je poslanik SDPS Neven Cvetićanin upitao ministra finansija Mlađana Dinkića da li je moguće da se u Srbij izvrši temeljna poreska reforma uvođenjem progresivne stope koja će biti veća za one koi su bogatiji, a manja za siromašnije.

On je upitao da li bi uvođenje te mere bilo loše za privredu, može li se napraviti analiza o tome.

“Nismo za ponovno uvođenje komunizma, ali smatramo da svaki uspešan čovek treba da brine o onima koji nemaju i da bogate ljude treba da učinimo odgovornim i da institucionalno pomažu siromašnim. Mislim da bi progresivno oporezivanje bilo dobra mera kako bi se teret krize ravnomerno raspodelio”, rekao je Cvetićanin.

Poslanici su po završetku postavljanja pitanja prešli na pretres više od stotinu amandmana na predlog budžeta za narednu godinu.