Srbiji potreban zakon o lobiranju

"Cilj je da se građanima približi pojam lobiranja i da se vidi koliko bi Srbija dobila ako bi imala bolje lobiste u inostranstvu", rekao je novinarima predsednik Odbora Skupštine Srbije za ustavna pitanja i zakonodavstvo Vladimir Cvijan na međunarodnom skupu o regulisanju te oblasti koji je održan danas u Beogradu.

Ocenio je da ne bi došlo do presude u Hagu kojom su oslobođeni hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač "da je Srbija imala bolje lobiste u inostanstvu".

Kvalitetno regulisanje lobiranja, po njegovim rečima, doprinelo bi da ta oblast bude transparentnija, "što bi uticalo na smanjenje korupcije u Srbiji".

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer ukazao je, na početku skupa održanog u Narodnom pozorištu, da pravo na informaciju treba uravnotežiti s potrebom sprečavanja nedozvoljenog uticaja raznih sfera, kao i sukoba interesa.

"Ne znam da li su lobisti čudovišta, ali znam da EU ima 15.000 registrovanih lobista", rekao je Dežer i istakao da je potrebno uspostaviti jake kontrolne mehanizme u postupku lobiranja.

On je dodao da Srbiji treba zakon o lobiranju koji će biti "jasan, zaokružen, lako razumljiv, efikasan i sprovodljiv".

Vođa projekta Giz za pravnu reformu u Srbiji Majk Falke izjavio je da lobiranje omogućuje da do zakonodavca dopru razne društvene grupe, poput manjina i nezaposlnih.

"Lobiranje je veoma potrebno društvu, jer zakonodavcu daje informacije sa terena, na osnovu koje može dalje da donosi odluke", naveo je Falke.

Državna sekretarka u Ministarstvu pravde Gordana Stamenković je rekla da je lobiranje neizbežno u uređenom društu, ali da u Srbiji uz taj pojam idu negativne asocijacije i građani ga obično izjednačavaju s korupcijom.

Ona je, međutim, ukazala na to da je lobiranje "mera protiv korupcije", jer obezbeđuje da se bolje čuju društvene grupe.

"Veoma je važno da se donese zakon koji će sprečiti zloupotrebe u postupku lobiranja, okvir delovanja lobista, pravila njihovog delovanja i propisati sankcije za kršenje propisa", rekla je Stamenkovićeva.

Propise koji regulišu lobiranje imaju SAD, Kanada, Nemačka, Francuska, Litvanija, kao i Slovenija, koja je pre dve godine uredila lobiranje u sklopu Zakona o borbi protiv korupcije.

Zamenik predsednika slovenačke Komisije za borbu protiv korupcije Rok Praprotnik ocenio je, međutim, da takav način regulisanja lobiranja "nije dobar, jer lobiranje nije isto što i korupcija". Rekao je da pozitivnih rezultata ipak ima i da se u poslednje dve godine promenilo shvatanje javnosti.

U Sloveniji je registrovano 50 lobista, a fokus zakona je, kako je rekao Praprotnik, "na odgovornosti javnih službenika, da bi radili u javnom interesu". "Može se lobirati, ali to mora biti transparentno", dodao je on.

Predsednik Udruženja lobista Slovenije Mihale Cigler izjavio je da se lobiranjem u Sloveniji mogu baviti samo registovani lobisti, a upitan ima li negativnih pojava otkako je zakon donet, odgovorio je da postoje "neregistrovani lobisti koji se bave ovim poslom bez licence".

Rukovodilac Makedonskog centra za lobiranje Marjan Tanuševski rekao je da je Makedonija 2008. godine donela Zakon o lobiranju kojim je lobiranje postalo legalno i legitimno.

"Negativna percepcija lobiranja potiče i od toga što mnogi ne znaju da lobiraju ili skrivaju da to rade", dodao je on.

Ambasador Norveške Nils Ragnar Kamsvag rekao je da je u sve komplikovanijem društvu lobiranje legitimno, ali ono može biti "potencijalno visoko nedemokratsko".

On je rekao da je negativno to što lobiranje nije uvek dostupno svakome i često može da se desi da se ne čuje druga strana, ali "ako se zna ko lobira i za koga, to može da umanji mogućnost zloupotrebe".

Konferenciju o regulisanju lobiranja u Srbiji organizovao je Projekt za pravnu reformu Agencije nemačke vlade za tehničku saradnju GIZ, u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije i Službenim glasnikom.