UN o novom sporazumu o klimi

Na konferenciji učestvuju predstavnici 190 zemalja.

Više međunarodnih organizacija ukazalo je na potrebu da se uspori porast temperature uoči konferencije u Kataru, zemlje koja je svetski šampion u emisiji škodljivih gasova po glavi stanovnika.

Program UN za životnu sredinu (UNEP) nedavno je istakao da količina gasova sa efektom staklene bašte mora da se smanji za 14 odsto do 2020. kako bi se porast temperature zadržao na dva stepena Celzijusa i upozorio svetske vlade da su napori koje ulažu nedovoljni.

Koncentracija gasa sa efektom staklene bašte u atmosferi mogla bi da utiče na porast temperature od četiri stepena do 2060.

"Imamo sve manje vremena da zaustavimo i ograničimo zagrevanje na dva stepena", rekla je novinarima zvaničnica UN za klimu Kristijana Figeres.

"Mogućnosti se brzo smanjuju zato što tempo i razmere akcije za suzbijanje emisija štetnih gasova nisu na nivou na kojem bi trebalo da budu", navela je Figeresova prvog dana konferencije UN o klimi.

Temperatura na planeti kreće se ka povećanju od tri do pet stepeni, a ne dva, što je cilj koji je postavila međunarodna zajednica.

Stručnjaci upozoravaju da su dva stepena "granica" koja, ukoliko se pređe, može da dovede do raspada klimatskog sistema, s nekontrolisanim posledicama.

Protokol iz Kjota iz 1997. je jedini međunarodni sporazum kojim su se industrijski razvijene zemlje obavezale da smanje emisiju štetnih gasova.

Druga faza protokola iz Kjota, pošto postojeći istekne krajem 2012, jedan je od dosijea o kojem će, kako se očekuje, dosta biti reči u Dohi.

Međutim, Protokol iz Kjota se odnosi na samo 15 odsto emisije štetnih gasova - iz zemalja Evropske unije i Australije – pošto Kanada, Rusija i Japan ne žele više da budu deo sporazuma, a SAD ga nikad nisu ni ratifikovale.

Zemlje u razvoju se zalažu za to da jedini sporazum koji obavezuje industrijski razvijene zemlje da smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte, bude produžen zbog "istorijske odgovornosti" tih zemalja za remećenje klime.

Figeresova je rekla da bi 190 zemalja-učesnicica konferencije u Dohi, koja će trajati do 7. decembra, trebalo da se mobilišu za postizanje globalnog sporazuma koji bi bio usvojen 2015. godine.

Pre no što bude stupio na snagu, taj novi sporazum bi obuhvatio sve zemlje, uključujući najvećeg zagađivača Kinu i na taj način udružio napore u suzbijanju globalnog zagrevanja.

Američki pregovarač Džonatan Peršing izjavio je prvog dana konferencije da bi novi sporazum trebalo da bude dokument za svet posle 2020, a ne za svet iz 1997, kada je potpisan protokolu Kjotu. SAD insistiraju na tome da Kina preuzme iste obaveze kao industrijski razvijene zemlje, a ne kao zemlja u razvoju.

Na 18. konferenciji UN biće reči i o pomoći zemljama najugroženijim klimatskim promenama.