Postoji mogućnost revizije presude?

Do revizije procesa moglo bi da dođe ukoliko bi bila okrivena neka značajna činjenica koja nije bila poznata tokom prethodnih postupaka, objašnjeno je u sudu.

"Mada je odluka Žalbenog veća konačna, postoji mogućnost otvaranja procedure revizije u slučaju da bude otkrivena neka nova činjenica koja nije bila poznata tokom postupka pred prvostepenim ili Žalbenim većem", rekao je Tanjugu specijalni savetnik glavnog haškog tužioca Frederik Svinen.

Prema pravilu 119 Pravilnika o proceduri i iznošenju dokaza, zahtev za reviziju postupka moguće je podneti u roku od godinu dana od dana izricanja presude, objasnio je on.

Pred Haškim tribunalom je dosad samo jednom bio pokrenut postupak revizije procesa, i to u slučaju bivšeg oficira JNA Veselina Šljivančanina, podsetila je predstavnica za štampu Tribunala Magdalena Spalinska.

Šljivančanin je 2009. godine bio pravosnažno osuđen na 17 godina zatvora, ali je njegova odbrana podnela zahtev za preispitivanje te presude, pozivajući se na iskaz ključnog svedoka, penzionisanog oficira JNA Miodraga Panića.

Žalbeno veće je poništilo tu presudu pošto je zaključilo da je Panićev iskaz kredibilan i smanjilo Šljivančaninu kaznu na 10 godina.

Svinen nije želeo da komentariše oslobađajuću presudu Anti Gotovini i Mladenu Markaču, ali je napomenuo da su dvojica od petorice sudija jasno naznačila da se ne slažu s mišljenjem većine.

"Pošto je ta odluka konačna, nećemo komentarisati presudu. Možemo da istaknemo da su se dvojica sudija jasno usprotivila stavu većine", rekao je Svinen.

Gotovina je, u prvostepenom postupku, prošle godine bio osuđen na 24 godine zatvora, a Markač na 18 godina.

Žalbeno veće tribunala je poništilo presudu Pretresnog veća i oslobodilo hrvatske generale pošto je ocenilo da nema dokaza da je postojao udruženi zločinački poduhvat s ciljem uklanjanja srpskog civilnog stanovništva iz Krajine, kao ni za to da su napadi na Knin, Obrovac, Gračac i Benkovac bili protivpravni.

Za takvu odluku Veća izjasnili su se predsedavajući sudija Teodor Meron (SAD) i sudije Patrik Robinson (Južna Afrika) i Mehmet Gunej (Turska), dok su protiv bili sudije Karmel Ađijus (Malta) i Fausto Pokar (Italija).

Ađijus i Pokar su nazvali zaključke veća "zbunjujućim","konfuznim", "neodrživim" i punim grešaka i pogrešnih tumačenja.

"Suštinski se protivim celokupnoj presudi Žalbenog veća, koja je u suprotnosti sa osećajem za pravdu", naveo je sudija Pokar u izdvojenom mišljenju na 20 strana.

"Čak i ako je većina (članova veća) želela da potpuno oslobodi Gotovinu i Markača, možemo se zapitati šta je većina želela da postigne odbacivanjem postojanja udruženog zločinačkog poduhvata…Ostavljam ovo kao otvoreno pitanje”, naglasio je Pokar.

Njegov kolega Ađijus takođe je, u odvojenom mišljenju argumentovanom na 30 strana, izrazio odlučno i potpuno protivljenje zaključcima veća, ocenivši da je većina sudija pogrešno protumačila, ignorisala ili odbacila zaključke prvostepenog veća bez odgovarajućeg opravdanja za to.

Na pitanje da li hrvatski generali mogu da traže odštetu od Tribunala zbog toga što su proveli u pritvoru nekoliko godina, Svinen je odgovorio da statut i pravila procedure Tribunala ne predviđaju isplatu odštete oslobođenom optužbi.

"Prema mojim saznanjima, Tribunal nikada nije odobrio isplatu odštete u slučaju oslobađajuće presude”, rekao je on i dodao da mu nije poznato da li su Gotovina i Markač uložili takav zahtev.

"Presuda ohrabruje zločince"

Foto: Beta/AP, arhiva

Oslobađajuće presude, koje je Haški tribunal izrekao hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, donose novi pravni standard ohrabrujući vojne komandante koji u budućnosti budu želeli da napadnu civile i političare koji planiraju njihovo proterivanje, ocenjuje profesor Erik Gordi u tekstu objavljenom na portalu eastethnia.wordpress.como.

"To je novi zakon koji poništava razliku između vojnih i civilnih ciljeva prema Haškoj i Ženevskoj konvenciji zaključkom da svaka meta retroaktivno može da bude definisana kao vojna", naveo je profesor Gordi objašnjavajući novi standard koji je Žalbeno veće svojom presudom uvelo.

Drugi standard, kako on ocenjuje, je što je Veće besmislenim učinilo kategoriju "ilegalnih ratnih ciljeva" zaključivanjem da ono što govore političari nije od presudnog značaja kad se donosi ocena o toj politici.

"Oba ova nova pravna standarda su veoma ohrabrujuća za zločince i vojne komandante koji u budućnosti budu planirali napade na civile.

Oba standarda daju nadu odbrani Radovana Karadžića i Ratka Mladića da većina onoga za šta su oni optuženi nije nezakonito", smatra Gordi, koji je i autor knjige "Kultura moći u Srbiji", objavljene 1999. godine.

Profesor sa londonske Škole slovenskih i istočnoevropskih studija podseća da je kod nekih ljudi oslobađajuća presuda haškog suda izazvala oduševljenje, a kod drugih ogorčenje, u skladu da podelama koje proizilaze iz očekivanih političkih linija.

Britanski profesor navodi da ni Žalbeno veće koje je odlučivalo o presudi nije ostalo "manje podeljeno", podsećajući da su trojica sudija glasala za, a dvojica protiv oslobađajuće presude, a uz to su i dvojica sudija koja su glasala za takvu odluku priložila izdvojeno mišljenje, čime se zapravo u presudi našlo pet mišljenja sudija.

''To znači da konsenzus oko prava i činjenica iz ovog predmeta nije ništa veće među članovima Veća u odnosu na javnost, a to nam za rezultat daje kontroverze koje će još dugo postojati", navodi Gordi.

Analizirajući presudu, Gordi ocenjuje da je Veće donelo "čudnu" odluku time što je odbacilo nalaze prvostepene presude o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata i time što je odbacilo brionske transkripte sa sastanka hrvatskog političkog i vojnog vrha kao ključnog dokaza za tvrdnju Tužilaštva.

Veće je takođe odbacilo i izjave Franje Tuđmana koje ukazuju da je cilj vojne operacije bio proterivanje civila.

"Umesto toga, oni (Veće) su zaključili da analiza brionskih transkripata ne ukazuje na naredbu o nekom određenom artiljerijskom napadu, tako da su odbacivanjem ključnog dokaza odbacili i tvrdnju o udruženom zločinačkom poduhvatu", objašnjava Gordi.

On navodi i da je veće pokušalo da analizira koji je tačno artiljerijski napad primorao civile da beže umesto, kako smatra, da uvaži stav

Tužilaštva da nije jedan pojedinačan napad primorao civile na bekstvo, već da je stvorena opšta atmosfera napada koja je i činila centralni element vojne strategije.

Nalazi Veća postaju još čudniji kad se analiziraju planovi hrvatske vojske o proterivanju civila i njihovo mišljenje da je rasprava o artiljerijskim napadima, eventualnom napuštanju civila i stvaranju izlaza iz gradova za civilno stanovništvo, ukazala da je reč o zakonitoj borbenoj operaciji i nastojanju vlasti da stvore uslove da stanovništvo bezbedno izađe iz tih mesta.

Veće slično zaključuje da i to što je Hrvatska usvojila diskriminatorske mere posle odlaska Srba iz Krajine ne znači i da su Srbi bili primorani da odu.

Britanski profesor navodi i da su o svim ovim zaključcima sudije Fausto Pokar i Karmel Ađius izneli suprotna mišljenja.

Obojica sudija nisu pokazala trunku poštovanja prema mišljenju većine u Žalbenom veću, a Pokar je u mišljenju, koje je deo presude, izneo da se "fundamentalno protivi celoj žalbenoj presudi, koja je u suprotnosti sa bilo kakvim osećajem za pravdu".

Pokar je naveo da je odlučio da se ne složi sa "rezonovanjem i bilo kojim zaključkom većine" zbog "velikog broja grešaka i pogrešnih konstrukcija" prilikom donošenja odluke o presudi.

"Veće je odbacilo standard (Raspravnog veća), ali nije analiziralo dokaze kako je najavilo da će da uradi", podseća profesor Gordi na reči sudije Pokara.

Gordi u zaključku teksta, na portalu eastethnia.wordpress.com, podseća na otvoreno pitanje sudije Pokara:

"Čak i da je većina želela da oslobodi u potpunosti odgovornosti Gotovinu i Markača, neko bi mogao da se zapita šta su sudije htele da postignu odbacivanjem postojanja udruženog zločinačkog poduhvata umesto da se koncentrišu na značajan doprinos Gotovine i Markača udruženom zločinačkom poduhvatu".

"Iskombinovane najgore opcije"

Foto: Beta/AP

Žalbeno veće Haškog tribunala je, u donošenju oslobađajuće presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, iskombinovalo najgore opcije koje nude različiti pravni sistemi, ocenio je ekspert za ljudska prava sa Univerziteta u Notingemu Marko Milanović.

Žalbeno veće nije objasnilo da li standard Pretresnog veća, prema kojem bi svaka granata koja je pala više od 200 metara dalje od legitimne vojne mete u gradovima trebalo da se smatra dokazom nezakonitog nediskriminativnog napada, tretira kao "pravnu grešku" ili "činjeničnu grešku", navodi on u tekstu objavljenom na sajtu www.ejil.org.

Milanović smatra da je, ako je reč o pravnoj grešci, Žalbeno veće moralo da formuliše novi, primereniji zakonski standard na osnovu kojeg bi se proverile činjenice utvrđene u prošlosti.

S druge strane, ukazao je on, ukoliko je reč o činjeničnoj grešci, Žalbeno veće je trebalo da oda dužno poštovanje činjeničnim zaključcima u celini koje je donelo Pretresno veće, a da ih odbaci samo u slučaju da se razumnim ispitivanjem činjenica nije moglo utvrditi da je granatiranje bilo nediskriminišuće na osnovu ukupnih dokaza.

Međutim, podseća on, većina sudija Žalbenog veća, koja je donela oslobađajuću presudu, nije učinila ni jedno ni drugo, već je standard vezan za opseg od 200 metara ocenila kao "fatalni nedostatak" koji je učinio nevažećim prvostepene presude i pristupila "bizarnoj" formi ponovne revizije činjenica.

Pri tome, Žalbeno veće je, zapravo, pripisalo Pretresnom veću stavove kakve ono nikada nije usvojilo i poništilo još jedan činjenični zaključak koristeći ponovno preispitivanje pojedinačnih dokaza, za koje je, u odsustvu konktesta, zaključilo da nisu osnovani.

Dakle, zaključuje Milanović, ne samo što je većina sudija Žalbenog veća smatrala da je bolje procenila činjenice nego Pretresno veće, već je to učinila iz apsolutno pasivne pozicije, ne čineći ništa da otkloni navodne propuste i nedostatke u prvostepenom procesu, što bi u okviru ponovne revizije u kontinentalnom sistemu bilo učinjeno.

Ukoliko bi, na primer, dokazi prikupljeni tokom sudskog procesa onemogućili da se definitino utvrdi da li je granatiranje bilo nediskriminativno, sud koji sprovodi ponovnu reviziju bi opet pokrenuo proceduru prikupljanja dokaza i pozvao bi nove svedoke i eksperte, navodi Milanović.

"Žalbeno veće je proglasilo činjenične zaključke Pretresnog veća na olak i nehajan način, u samo nekoliko paragrafa kad je reč o pitanjima o kojima su u prvostepenoj presudi napisane stotine stranica, i sa očitim zanemarivanjem posledica", primetio je Milanović.

Oslobađajućom presudom u tako nesavršenom obliku nanet je kolektivni poraz Haškom sudu kao instituciji i profesionalni poraz svima koji su se bavili tim slučajem, bez obzira na njihove dobre namere, zaključio je on.

Marko Milanović je profesor prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Notingemu. On je i generalni sekretar i član Izvršnog odbora Evropskog društva za međunarodno pravo, pridruženi član beogradskog Centra za ljudska prava i urednik bloga Evropskog žurnala međunarodnog prava.

Ko su sudije koje su oslobodile Markača i Gotovinu

Foto: Beta/AP

Žalbeno veće je sa tri glasa za i dva protiv zaključilo da je prva presuda MKSJ, doneta 15. aprila 2011. godine, zasnovana na pogrešnim premisama i oslobodilo je dvojicu generala.

Za takvu odluku glasale su sudije Teodor Meron (predsedavajući), Patrik Robinson i Mehmet Ginej, dok su Fausto Pokar i Karmel Agijus glasali protiv i svoja mišljenja priložili glavnom tekstu presude.

Predsedavajući Žalbenim većem sudija Teodor Meron rođen je 28. aprila 1930. u poljskom gradu Kališu. Nakon što je sa roditeljima emigrirao u Ameriku, upisao je prava na Hebrejskom univerzitetu u Izraelu, a postdiplomske studije je nastavio na Harvardu i Kembridžu. Ssezdesetih godina je bio pravni savetnik izraelskog ministarstva odbrane, i u tom svojstvu postao poznat po mišljenju da je izgradnja jevrejskih naselja na okupiranim teritorijama protivna Ženevskim konvencija.

Nakon niza pravosudnih i akademskih funkcija u Sjedinjenim Državama, sudija Meron je od 2003. do 2005. obavljao funkciju Predsednika MKSJ, a prošle godine je ponovo postavljen na isti položaj. Autor je brojnih knjiga o međunarodnom pravu.

Sudija Patrik Robinson rođen je 29. januara 1944. na Jamajci, gde je doktorirao pravo. On je još od osamdesetih godina bio član mnogih ustanova međunarodnog prava, između ostalog Inetrameričke komisije za ljudska prava, Međunarodnog komiteta za bioetiku i Komisije za istinu i pomirenje na Haitiju.

U Tribunal je stupio 1998, jedno vreme je bio Predsednik, a nakon povlačenja sudije Ričarda Meja bio je predsednik veća koje je sudilo bivšem predsedniku Slobodanu Miloševiću.

Mehmet Ginej, sudija iz Turske, rođen je u gradu Sirtu 1936. godine. Nakon što je doktorirao prava obavljao je niz diplomatskih funkcija, kao ambasador Turske u nekoliko zemalja, ali i kao glavni pravni savetnik tamnošnjeg MIP-a. Njegova međunarodna karijera obuhvata članstvo u Međunarodnom nuklearnom tribunalu u Parizu i Međunarodnoj pravnoj komisiji pri Generalnoj skupštini UN, gde je bio potpredsednik.
Osim u MKSJ obavljao je sudske funkcije i u Međunarodnim tribunalima za Burundi i Ruandu.

Fausto Pokar, italijanski sudija, rođen je 1939, a doktorirao pravo u Milanu, gde je posle postao profesor međunarodnog prava.
Bio je član italijanske delegacije pri Generalnoj skupštini UN i Komisije za ljudska prava u Ženevi.

U MKSJ je imenovan 1999. kao sudija, a kao predsednik od 1995. do 1998. Autor je više značajnih radova o međunarodnom humanitarnom pravu.

Sudija Karmel Agijus je rođen 1945. na Malti, gde je doktorirao prava i kasnije postao član Vrhovnog suda i predsedavajući Krivičnog suda. Dugo godina je predstavljao Maltu u Ujedinjenim nacijama i jedan je od autora statuta Međunarodnog krivičnog suda u Hagu.
U MKSJ je od 2001. godine.

Gotovina i Markač bili su osuđeni po dve glavne tačke optužnice: kršenje zakona i običaja rata, pre svega putem prekomernog granatiranja Knina, Benkovca, Obrovca i Gračaca, i učestvovanje u zajedničkom zločinačkom poduhvatu (ŽP) čiji je cilj bio da se srpsko stanovništvo iz Krajine trajno protera van granica Hrvatske.

Foto: Beta/AP

U prvobitnoj presudi, ove dve stavke su bile objedinjene tako što je i prekomerno granatiranje civila (koje je samo po sebi kažnjivo po Ženevskoj konvenciji) uzeto kao dokaz o postojanju ŽP.

Kada je reč o granatiranju Knina, sva petorica sudija Zzalbenog veća su se saglasila da je u prvoj presudi bilo pogrešno što je svaka granata koja je pala 200 metara ili više od legitimne mete uzeta kao dokaz o prekomernom granatiranju.

Sudije su zaključile da je margina greške od 200 metara arbitrarna, kao i da u prvoj presudi nije uzeto u obzir da su postojale pokretne mete, kao što su vojna ili policijska vozila, koje je bilo legitimno gađati i pored mogućnosti da prilikom promašaja stradaju civili.

Žalbeno veće je sem toga konstatovalo da krivično veće u svojoj analizi nije priložilo listu tzv. oportunih meta, što je doprinelo oslobađanju optužbe za prekomerno granatiranje.

Trojica sudija (Meron, Robinson i Ginej), otišli su, međutim, i dalje od toga, pa su na osnovu jednoglasnog mišljenja da nije dokazano da je bilo prekomernog granatiranja izveli zaključak da nije postojao ni ŽP.

"Izuzimajući sudije Agijusa i Pokara, Žalbeno veće smatra da je odluka o postojanju ŽP bila primarno zasnovana na prekomernom granatiranju gradova", piše u sažetku presude.

Rukovodeći se ovim načelom, trojica sudija su odbacili i sve ostale dokaze o postojanju ŽP iz prethodnog postupka, a oni su uključivali stenograme sa sastanaka hrvatskog vojnog i državnog vrha kao i javne izjave bivšeg predsednika Franje Tuđmana i drugih funkcionera, uključujući i optuženog Gotovinu.

Sudska većina je tako zaključila da se izjava Gotovine uoči Oluje da "treba razoriti Knin" ne odnosi nužno na ceo grad, već samo na garnizon koji je tamo bio smešten.

I ostali dokazi, kao što su Brionski stenogrami, "ohrabrivanje" civila da sa vojskom napuste Hrvatsku putem otvaranja koridora, kao i diskriminatorski zakoni kojima je Srbima nakon "Oluje" onemogućen povratak bili su za trojicu sudija nedovoljni da potvrde postojanje ŽP.

Oni su takođe zaključili da činjenica da Gotovina nije učinio ništa da kazni zločine koje su vojnici pod njegovom komandom vršili nad civilima ili da ih spreči ne dokazuje da je učestvovao u ŽP.

Sudija Pokar, koji se nije složio sa ovim procenama većine u Veću, napisao je u neuobičajeno oštro intoniranom izdvojenom mišljenju da je ova presuda "groteskna" i da je "protivna bilo kakvom osećanju za pravdu".

Pokar je podsetio kolege da je bivši predsednik Franjo Tuđman neposredno posle "Oluje"” govorio o Srbima kao o "kanceru koji se širi i razjeda hrvatsko nacionalno biće" i da je izjavio da cilj operacije bio "da Hrvati ostanu potpuno sami na svome".

On se u svom izdvojenom mišljenju posebno oborio na tezu da postojanje ŽP nije dokazano u prethodnom postupku.

"Čak i ukoliko je većina u Veću želela da potpuno oslobodi Gotovinu i Markača, čovek mora da se zapita šta su želeli da postignu osporavanjem postojanja ŽP, umesto da su se koncentrisali na značajan doprinos optuženih tom poduhvatu", napisao je Pokar.

Sudija Agijus je za mišljenje većine rekao da je "konfuzno i ekstremno problematično" i dodao da se u potpunosti slaže sa Pokarovom analizom presude.