Tumaranje u svetu skandala

Jagoda Marković, radnica na kiosku, dnevno pročita više novina od prosečnog građanina. Međutim, iako strasna čitateljka, Markovićeva tvrdi da danas nema šta da se pročita i da su sve ređi oni koji kupuju ozbiljnu štampu.

„U poslednje vreme gledam slike i krstim se! Ovo su slikovnice, a ljudi ih kupuju! Kada neko zatraži Politiku ili Danas, meni je čudno“, kaže Markovićeva.

Ne žali se, kako ističe, na posao ni na platu, ali je brine uticaj okruženja.

"Nije lako pratiti dešavanja u politici, ekonomiji, privredi, kada ih predstavljaju kao noćni provod i spletke! Ne interesuje me ko šta pije ili oblači - interesuje me hoću li ja imati šta da popijem ili obučem," kaže ona. Psihološki uticaj često može biti teži od fizičkog rada. Jagoda to dobro zna.

Tabloidizacija nije odlika naše medijske scene, već sveprisutan fenomen u svetu. Međutim, tipičan srpski brend je politika kao tema tabloida.

Dok se svetski tabloidi fokusiraju na estradne ličnosti, u Srbiji njihovo mesto zauzimaju političari. Banalizacija politike, prikaz problema bez dubinskog istraživanja, svođenje tekstova na neproverene činjenice i „N izvore“, ugrožava kvalitetan žurnalizam i kulturu društva.

Ozbiljna štampa neretko preuzima teme kojih su se tabloidi ‘dotakli’, pokušava da ih stavi u širi društveni kontekst, da ih analizira, a zatim da prognozu. Međutim, tehnološko ubrzanje i promene čitalačkih navika učinile su da ljudi sve manje vremena posvećuju takvim tekstovima i da se zadovoljavaju tabloidnim interpretacijama. Nestanak kritičkog mišljenja i odumiranje referentne štampe, direktne su posledice, piše Danas.

Prema istraživanju, ozbiljna štampa godišnje gubi i do 3% tiraža. Od 800.000 tiraža dnevne štampe, dve trećine je tiraž tabloida.

Profesorka na Fakultetu političkih nauka Snježana Milivojević smatra da je uzrok ovakvog stanja to što publika „nagrađuje“ tabloidni sadržaj, i vremenom i novcem.

Za razliku od čitalaca zemalja Evrope, srpski čitalac sve ređe ima naviku da kupuje novine. Kultura ne(čitanja) ponovo nas stavlja na samo začelje liste evropskih zemalja.

Ozbiljna štampa, ipak, mora da vodi računa o tome da ne podlegne tabloidnim kriterijumu, stav je glavnog i odgovornog urednika Politike Dragana Bujoševića. On smatra da je broj čitalaca ograničen, odnosno da broj čitalaca referentne štampe odgovara broju fakultetski obrazovanih ljudi, mada, naglašava, i tu ima odstupanja. Podilaženje ukusima tabloidnim sadržajima ne bi donelo novu čitalačku publiku, tvrdi Bujošević.

"Ozbiljne novine ne smeju da podlegnu temama koje forsiraju tabloidi jer ako tome ne odole, izgubiće deo stalnih čitalaca, a nove neće steći," smatra Bujošević.

Prema istraživanju koje je pre dve godine sproveo CeSID, svaki treći građanin čita dnevnu štampu redovno. Od toga svaki deseti čita političke rubrike, ali se zato svaki peti zanima za zabavni sadržaj. Razloge ove pojave možda ne treba tražiti u nezainteresovanosti publike da čita ozbiljne teme, već ih treba sagledati u kontekstu kvaliteta koji mediji pružaju, jedan je od zaključaka istraživanja.

Navedeno je i da građani medije doživljavaju kao mesto zabave, opuštanja i odmora, ali i to da politički sadržaj, u meri u kojoj se nudi, nije ono što očekuju od medija. Prelivanje publike na štetu referentnih listova uveliko je prisutno, ali ozbiljna štampa, koliko je u njenoj moći, takav trend ne sme podrivati.

"Tabloidi u Srbiji su ‘politički mutanti’. Radi se o listovima koji se vrlo često kroz istoriju srpskog mladog parlamentarizma koriste kao oružje za obračun između političkih neistomišljenika," objašnjava Veselin Kljajić, profesor na FPN-u.

U njima, kaže Kljajić, dominira politička estrada prikazana u najlošijem svetlu, često trivijalno i bombastično. Svi ostali principi: način pisanja, fotografije, veliki naslovi koji često nisu povezani sa tekstom, kratki i nekritički tekstovi, obilje skandala - preuzeti su od svetskih medija. Tabloidi se trude da prodaju zabavnu stranu informativnog sadržaja. Ono što je alarmantno jeste činjenica da polako i referentna dnevna štampa preuzima neke od tema kojih se tabloidi ‘dotaknu’, ne ulazeći u dublju analizu i sagledavanje posledica. Preuzimanjem takvih tema, u cilju rasvetljavanja tabloidno predstavljenih događaja, dolaze u situaciju kada je granica između tabloida i njih previše tanka. „Dobar broj dnevnih ozbiljnih listova pomalo je požuteo. Srećom još postoji granica, pa uvek možemo jasno da izdvojimo da su Alo, Kurir i slični - pravi tabloidi, da je Blic, sa jako visokim tiražom - polutabloid, ali da još uvek imamo nekoliko, ja bih rekao možda samo dva, predstavnika referentne štampe - do kada, to ćemo da vidimo“, ističe profesor Kljajić.

Takvo stanje potvrđuje i Robert Čoban, direktor Color Press Group, koji se priseća da je u vreme kada su transformisali list Svet u tabloid, 1995. godine, on bio jedini list takvog koncepta u Srbiji.

"Danas su gotovo sve dnevne novine, sem Danasa i Politike, u formi tabloida, a pored Sveta izlazi i još desetak drugih nedeljnika sa tim konceptom," dodaje Čoban.

On ističe da je odnos između pisanja tabloida i interesovanja publike uzajaman i da to nije nešto posebno karakteristično za Srbiju, već za ceo svet.

Talas komercijalizacije, udar digitalne ekonomije koja redefiniše ulogu medija, naraštanje nove čitalačke publike praćeno smanjivanjem ideološke uloge štampe - samo su neki od procesa koji su pre više od dve decenije počeli da menjaju društva u svetu. U Srbiji, međutim, nije bilo tako. Užasna kriza devedesetih i strahoviti uslovi u kojima smo živeli učinili su ovu zajednicu introvertnom, okrenutoj prema sebi. Zvuči paradoksalno, ali Srbija je bila zaštićena svojom krizom. „Mi smo postali jedna vrsta deponije za sve te sadržaje“, objašnjava prof. Milivojević.

U trenutku kada je Srbija počela da se ‘oporavlja’ i vraća na kolosek napretka, svi ti procesi koje nismo primetili, a koji su se postepeno dešavali u svetu, pogodili su i ovu zajednicu. Ubrzana komercijalizacija medija, snažan pritisak medijskih vlasnika koji, naročito štampu, posmatraju kao komercijalno preduzeće i izvor prihoda - narušili su ravnotežu i ulogu koju su imali mediji.

Borbu za medijsku ‘slobodu’ i slobodu javnog govora, tabloidna štampa je iskoristila kako bi se nametnula na tržištu. Kako je društvo, pogođeno krizom, na neki način izgubilo vrednosne kompase, tabloidi su preuzeli na sebe ulogu da iskreiraju nove. Postali su kreatori društva. Koristili su se prikazivanjem ‘meke’ slike sveta, iznošenjem ‘sočnih’ činjenica i trivijalnih detalja; svako je postao tema javne rasprave, a, budući da je u to vreme bilo najviše konfrotacija u političkom životu Srbije, upravo je politika izbila u prvi plan. Publici se to dopalo. Oni su kupovali žute listove (tabloide) i tako im pomagali u osvajanju medijske sfere. Usledio je period kada su se, od dnevnih listova, jedino tabloidni i pojavljivali. Masovno preplavivši scenu, vršili su ogroman pritisak na referentnu štampu koja je, oslabljena ekonomskom krizom, započela borbu za opstanak. Nažalost, ta borba još uvek traje. Tabloidi je potiskuju, ruše temelje koje je postavila i spremno kreiraju novu društvenu kulturu stvarajući jedno novo, može se reći, tabloidno društvo.

Jedan od argumenata u odbranu tabloida jeste takozvani argument demokratičnosti. Naime, tabloidi daju publici ono što ona želi. Oni pokazuju čitaocima da nema ‘nedodirljivih’ i da se o svakoj temi može govoriti javno.

"To je uobičajen odgovor - da publika to hoće," ističe Snježana Milivojević. "Takav‘dil’ za publiku je loš - mogućnost da pričaju o svim temama platili su inferiornim govorom o tim temama“, naglašava prof. Milivojević.

Da čitaoce ne brine manjak etičnosti i novinarskog neprofesionalizma onoga što čitaju, smatra i predsednik NUNS Vukašin Obradović. „Naši izdavači su u jednom trenutku pomislili, uz svesrdnu podršku političara, da tabloid znači slobodu falsifikovanja činjenica, otvorene laži i vređanje“, objašnjava Obradović.

Umesto širenja slobode javnog govora moglo bi se reći da je došlo do njegovog degradiranja. Tablodi su preuzeli ulogu koju je nekada imala ozbiljna štampa, a to je definisanje društvenih stavova. Nekada je štampa svojim sadržajem pomagala publici da shvati okvir nekog događaja i da ga interpretira. Tako definisana svest se širila i postajala dominantno razumevanje javnosti.

" Javnost je postala pasivna i indiferentna, prihvatajući nametnuto tumačenje stvari. To je i problem tabloida - širenje apatije i uverenja da je promena nemoguća. Oni uspevaju da destimulišu ljude da se bave bilo kojom vrstom ozbiljnijeg razumevanja," dodaje Milivojevićeva.

Obradović još ističe da tabloidnu štampu ne treba iskoreniti, već je smestiti u okvire i standarde poput onih koji važe na Zapadu. Regulisanje medijske sfere i poštovanje donetih zakona bio bi način da se uvedu određena ograničenja i pravila funkcionisanja kako referentnog tako i tabloidnog žurnalizma.

Kako i još koliko će takve novine opstati ne zavisi samo od regulisanja medijskog sektora. Usnulom društvu predstoji razbuđivanje i tu jedino ozbiljna dnevna štampa može pomoći. Ukoliko ne dođe do promene, mi ćemo tumarati u svetu skandala, i tako postajati deo njih. Teoretičari medija upozoravaju da kvalitetna štampa danas trpi veliki pritisak sa svih strana, ali da njen opstanak i buduća uloga ne zavise samo od štampe. „Mnogo zavisi i od toga koliko će javnost biti spremna da brani tu svoju instituciju“, upozorava Milivojevićeva. Ali, da li je društvo spremno? Urednik Politike smatra da će kvalitetna štampa služiti kao znak prepoznavanja.

"Kvalitetne dnevne novine biće zaštitni znak elite koje će pripadnici te elite nositi u ruci, ispod miške ili u džepu kao znak raspoznavanja, kao javnu lozinku," smatra Bujošević.

Za formiranje takve elite potrebni su ustaljeni društveni standardi. Ali, ukoliko se uzmu u obzir uslovi u kojima stasava buduća elita Srbije, jasno je da takvih standarda nažalost još uvek nema i da se medijskoj sceni ne piše dobro. „Štampa i izdavači neće uspeti sami da se izbore. Dakle, moraće na određen način da se umeša država ako želi da i ubuduće ima ozbiljnu štampu“, ističe Kljajić. Neminovno je da su potrebne ozbiljne promene u samom načinu tretiranja medija.