Godišnjica smrti Kemala Ataturka

Venac na Ataturkov mauzolej položio je predsednik Gul, a tačno u 9.00 sati i pet minuta, kad je Ataturk preminuo, odata mu je počast sa dva minuta ćutanja, posle čega je intonirana turska himna, prenela je turska agencija Anadolija.

Turska zastava u mauzoleju Anitkabir spuštena je na pola koplja, a do zalaska sunca na pola koplja biće spuštene državne zastave širom Turske.

U delegaciji koja je odala počast Ataturku, osim Gula, nalazili su se predsednik Velike narodne skupštine Turske DŽemil Čiček, načelnik Generalštaba turske voske Nedždet Ozel, ministri u Vladi, komandanti turskih Oružanih snaga i predstavnici političkih stranaka.

Mustafa Kemal paša Ataturk se smatra za osnivača moderne Turske. Rođen u Solunu, u Grčkoj koja je bila pod kontrolom Turaka, i sa očeve strane posvećen vojnoj službi, bio je jedan od najboljih diplomaca u vojnoj akademiji.

Kao mladi oficir kritikovao je vladu Osmanskog carstva i ušao je u Turski nacionalni komitet jedinstva i napretka. Ipak, tokom Prvog svetskog rata ratovao je za vladu, pobedivši Saveznike na Galipolju.

Konačna saveznička pobeda dovela je britanske, francuske i italijanske trupe u Anadoliju; zadužen da tamo povrati red, iskoristio je priliku da podstakne narod protiv savezničkih napadača. Grčka i Jermenija koje su turskim porazom dobile nove teritorije, suprotstavile su se turskim nacionalistima, ali on je savladao sav otpor tako da je 1923. uspostavljena Turska Republika.

Mustafa Kemal dobio je naziv Ataturk („otac Turaka“) 1934. Sprovodio je politiku vesternizacije, potiskujući religiju, uvodeći zapadnu modu, emancipujući žene, namećući prezimena, reformišući pravni sistem i zamenjujući arapsko pismo latiničnim.