Ko će doći posle Hilari Klinton?

Prva osoba koja bi mogla da napusti Obamin tim je sadašnja državna sekretarka Hilari Klinton. Šefica američke diplomatije prošla je dug put od supruge guvernera Arkanzasa Bila Klintona, preko prve dame, naslovnih strana u aferi njenog supruga sa Monikom Levinski, senatorke iz Njujorka, do današnje pozicije.

U vašingtonskim političkim krugovima se smatra da će Klintonova ostati na funkciji najverovatnije do inauguracije predsednika Obame 20. januara naredne godine, ali da bi ubrzo nakon toga mogla da se povuče sa funkcije.

Da li će njeno povlačenje iz američke visoke politike biti samo privremeno niko u ovom trenutku ne može sa sigurnošću da kaže. Ona je u više navrata rekla da će se posle ovih predsedničkih izbora povući i da je nakon dve decenije potrebno da se odmori.

Međutim, već juče ujutru, odmah nakon završetka predsedničkih izbora, na Tviteru su počeli da se organizuju pojedinci sa sloganima “Klinton 2016”, aludirajući na mogućnost da se supruga bivšeg predsednika i sama za četiri godine kandiduje za tu funkciju.

Kao mogući kandidati za funkciju državnog sekretara SAD nakon odlaska Hilari Klinton pominju se nekadašnji predsednički kandidat demokrata i senator iz Masačusetsa Džon Keri, kao i ambasadorka SAD u UN Suzan Rajs.

Džon Keri ima dugogodišnje iskustvo u međunarodnoj politici, pošto vodi senatski Komitet za spoljne odnose, a kotira se i veoma dobro u vrhu Demokratske stranke.

Iako je on blizak stranački saradnik predsednika Obame, šanse mu donekle kvari procena da bi možda, kao i Hilari Klinton, povremeno mogao da zastupa svoju agendu u spoljnoj politici, koja bi donekle mogla da odstupa od predsednikove.

Ambasadorka u UN Suzan Rajs je do skora slovila za skoro sigurnu kandidatkinju za funkciju državne sekretarke, sa dvadesetogodišnjim iskustvom u spoljnoj politici, ali su događaji u Bengaziju poprilično uzdrmali njenu poziciju.

Ona je, naime, samo nekoliko dana posle ubistva ambasadora SAD i trojice službenika ambasade, na televiziji nekoliko puta izjavila da nije u pitanju teroristički napad, već spontano okupljanje Libijaca koji se protive antiislamskom filmu sa interneta, koje se kasnije pretvorilo u nasilje.

Da je tu liniju objašnjenja incidenta u Bengaziju pratio i Stejt department, pa i sama Klintonova, pokazalo se posle izjave portparolke Viktorije Nuland, koja je, zgranutim novinarima na pres brifingu, rekla da u Libiji ima mnogo benzina, pa je normalno da se nosi u kanisterima u gepeku automobila, objašnjavajući kako je zapaljen konzulat i kako je došlo do “spontanog” okupljanja.

Republikanci su kasnije priču o Bengaziju koristili do samog kraja kampanje, optužujući Obaminu administraciju da nije učinila ništa da spase ambasadora i službenike SAD.

Sa funkcije bi trebalo da ode i američki ministar finansija Tim Gajtner, a na njegovo mesto bi mogla da dođe Suzan Nora Džonson, bivša potpredsednica Goldman Saksa.

Nakon što bude usvojen budžet i kada se bude znalo koliko je novca odvojeno za Pentagon, funkciju će verovatno napustiti i državni sekretar za odbranu Leon Paneta.

Novi vojni ministar bi mogao da bude njegov zamenik Ešton Karter ili Obamina saradnica Mišel Florni, koja je obavljala visoke funkcije u ministarstvu.

Analitičari u Vašingtonu postavljaju pitanje da li bi njeno imenovanje, kao prve žene na tom mestu, moglo da joj obezbedi puno poštovanje u vojnim krugovima.

Procenjuje se da će od viđenijih ljudi administracije svoju funkciju napustiti i sekretar za pravosuđe Erik Holder. Međutim, njegov odlazak neće biti pre leta naredne, ili čak 2014.godine.

Njemu se zamera organizovanje akcije “Brzo i snažno”, kada su američke vlasti pustile nekoliko konvoja sa oružjem preko meksičke granice s namerom da dođu do organizatora krijumčarenja.

Na žalost Holdera, oružje je ušlo u Ameriku, a kasnije je jedan od agenata SAD koji čuvaju granicu ubijen baš iz vatrenog oružja koje je tada prokrijumčareno.

Kao glavna kandidatkinja za najviše pravosudno mesto pominje se šefica Sekretarijata za unutrašnju bezbednost, koji objedinjuje rad svih bezbednosnih službi, Dženet Napolitano.

Predsednik SAD Obama, koga god da izabere u svoji novi tim, o jednoj stvari neće morati da brine – o ponovnom reizboru posle završetka drugog mandata.