Ponovo odbijen Karadžićev zahtev

U obrazloženju odluke navodi se da se ne može reći da bi suština Papuljasovog svedočenja bila od "materijalne pomoći", jer je njegovo saznanje ograničeno na ono što mu je sam Karadžić tokom susreta rekao, i zato što bi informacije koje bi on izneo mogle da se dobiju na drugi način.

Karadžić se ranije u više navrata obraćao grčkim vlastima sa zahtevom da se Papuljas sastane sa njegovim pravnim savetnikom, ali se Grčka tome protivila, a najnovi zahtev sudu je podneo 17. avgusta.

Sudsko veće Haškog tribunala je u martu ove godine odbilo već jedan ovakav Karadžićev zahtev uz obrazloženje da prisustvo Papuljasa nije neophodno budući da Karadžić već ima dovoljno informacija o onome o čemu bi grčki predsednik svedočio.

Kao razloge za upućivanje sudskog poziva grčkom predsedniku, Karadžić je u zahtevu naveo da je Papuljas bio šef grčke diplomatije od 1993. do 1996. godine i da je tokom predsedavanja Grčke EU u prvoj polovini 1994. imao važnu ulogu u mirovnim pregovorima u BiH.

Karadžić veruje da Papuljas ima važne i neophodne informacije za njegovu odbranu od optužbi da je odgovoran za granatiranje Markala, da je bio deo zajedničkog zločinačkog poduhvata protiv muslimana 1994. i 1995. godine i da je odgovoran za uzimanje pripadnika UN za taoce u maju 1995.

U saopštenju iz Haga se navodi da se Grčka, u odgovoru koji je podnela 13. septembra, a koji je danas objavljen, usprotivila Karadžićevom zahtevu jer ne ispunjava propis o "legitimnoj forenzičkoj svrsi" za izdavanju sudskog poziva i zato što Papuljas "ne poseduje direktno saznanje" o navodnim zločinima i okolnostima koje su ih pratile.

Grčka je, takođe, istakla da informacije koje optuženi traži od Papuljasa mogu da se dobiju na drugi način.

Sudsko veće je još jednom apelovalo na Karadžića da zahtev za izdavanje sudskog poziva koristi samo kao "krajnje sredstvo" u nastojanju da dođe do informacija do kojih se ne može doći na drugi način.