Gladno 870 miliona ljudi u svetu

Od osnovne stvari za život hrana je postala luksuz, a tek porast cena hrane doveo je do toga da je bitno zadovoljiti glad, bez razmišljanja da li je to što jedete zdravo.

I Beograđani s kojima smo razgovarali misle da je hrana danas postala luksuz za većinu građana:

"Uglavnom ljudi sa manjim primanjima jedva uspevaju da se prehrane - i to oni osnovnim - hleba, mleka, krompira i tu je kraj priče." "Hrana je postala luksuz za onoga koji nema, a onaj koji ima para za njega to nije luksuz", smatraju naši sugrađani.

Na navike u ishrani ne utiču samo cene. Brzo se živi i brzo jede, što negativno utiče na zdravlje, uzrokuje povećan holesterol i šećer u krvi, a dovodi i do gojaznosti.

"Ma ko bio otac vaše bolesti, nepravilna ishrana je majka, to nam mnogo toga govori. Naravno, ishrana može dosta toga da pomogne, ali je bitno u kom trenutku počnete da vodite računa sa ishranom. Ako počnete kada je vaše zdravlje već narušeno, i u kom ste vi starosnom dobu, onda je potrebno vreme da se to dovede u neki balans. Ako to uradite iz preventive, onda je manja šansa da do nekih bolesti dođe", kaže Jasmina Stojanović Ristivojević, nutricionista – dijetetičar.

Povodom Svetskog dana hrane Ujedinjene nacije u Rimu održavaju skup na kom učestvuje više od 40 zemalja, odakle poručuju da vlade ne čine dovoljno kako bi se izborile sa glađu u svetu.

"Glad je u porastu u Africi i na Bliskom istoku. Samo u ta dva regiona imamo 73 miliona gladnih ljudi više nego u odnosu na 1990. godinu. I moramo da se koncentrišemo upravo na ta područja", poručio je Hoze Gracijano da Silva, direktor Organizacije UN za hranu i poljoprivredu.

Na glad u svetu takođe utiču i ratovi, ali i manja ulaganja u poljoprivredu. Pa je tako pre 20 godina u poljoprivredu investirano 20 odsto ukupnih ulaganja, a danas se ulaže samo četiri odsto.

Vlade ne čine dovoljno da reše problem gladi

Vlade ne čine dovoljno kako bi se izborile sa glađu u svetu, a "impuls koji je bio prisutan jedno vreme na tom planu je sada posustao", izjavio je specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za pravo na hranu, Olivije de Šater, u intervjuu francuskoj novinskoj agenciji AFP.

De Šater je na marginama sastanka Komiteta za svetsku bezbednost prehrambenih proizvoda u sklopu FAO, a uoči sutrašnjeg Svetskog dana hrane, rekao: "Ne krećemo se napred, osim kada dođe do krize".

"Svaki put kad dođe do krize, mi ponovo pokrećemo napore, ali posle ne primenjujemo te mere. Teško je pokrenuti ljude onda kada nema krize", istakao je De Šater.

Grupa 20 vodećih svetskih privreda (G20) je prošle godine obećala da će primeniti mere za kontrolu rasta cene hrane u svetu, ali je od tada ostvaren ograničeni napredak.

"Mislim da je impuls posustao", upozorio je izaslanik UN-a.

Po de Šateru, "U sklopu G20 ima nekoliko velikih poljoprivrednih sila koje smatraju da je tržišna reakcija dovoljna da neutrališe posledice bilo kakve krize i ne vide smisao u borbi protiv naglih promena cene hrane. Priznajem da baš nisam siguran da je to tako", zaključio je zvaničnik FAO.