"Nova" formulacija tu od 2005.

Štefan File je gostujući na RTS rekao da puna normalizacija odnosa Beograda i Prištine nije uslov za otvaranje pregovora, već treba da bude postignuta tokom pregovora Srbije i EU o članstvu.

"Mi ne otkrivamo nikakav novi koncept, jer je princip nemenjanja granica Kosova navela Kontakt-grupa još 2005. godine u Smernicama za pregovore o statusu Kosova. Pominjanje teritorijalnog integriteta nema veze sa statusom Kosova", objasnio je File u intervjuu RTS-u, podsetivši da je Evropska komisija u svom izveštaju jasno rekla da ostaje statusno neutralna.

"Mi ne želimo podelu Kosova", istakao je File, ne želeći da komentariše izjavu koju je ranije danas dao predsednik vlade Srbije Ivica Dačić, a prema kojoj je pominjanje teritorijalnog integriteta Kosova u dokumentima EU neprihvatljivo za Srbiju.

Prema rečima evropskog komesara, definicija normalizacije odnosa podrazumeva osiguravanje mogućnosti da obe strane napreduju ka Evropskoj uniji bez međusobnog blokiranja na tom putu.

On je podsetio da zaključci Evropskog saveta od prošle godine govore o vidljivom i održivom poboljšanju odnosa s Prištinom i navode regionalnu saradnju, primenu postignutih sporazuma, dogovor o telekomunikacijama i energetici i saradnju sa Euleksom.

"Kada to bude urađeno mi ćemo preporučiti pregovore i zemlje članice će o tome odlučivati", rekao je File napomenuvši da to, međutim, ne znači da se normalizacija odnosa završava ovim pitanjima već da su tu i druga pitanja kao što su paralelne strukture i transparentnost na severu Kosova.

"Otvaranje pregovora, međutim, nije jedini trenutak za postavljanje uslova. Kada pregovori počnu taj proces može poslužiti Beogradu i Prištini da postepeno dođu do normalizacije", poručio je File.

Evropska komisija sugeriše zemljama članicama da puna normalizacija treba da bude ostvarena tokom pregovora o članstvu, a ne kao uslov za njihovo otvaranje, zaključio je File.

Evropska komisija je u Briselu predstavila Godišnji izveštaj o napretku Srbije u evrointegracijam. Izveštaj je predstavio komesar za proširenje Štefan File, koji zatim dolazi u Beograd.

Dežer: Tu nema ništa novo

(FoNet, arhiva)

Potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić smatra da je formulacijom "poštovanje teritorijalnog integriteta Kosova", EK želela da pošalje poruku da nema podele Kosova, ali da je "čudno" što to nije i napisala u dokumentu koji je danas predstavila, dok za šefa Delegacije EU u Srbiji Vensana Dežera "tu nema ništa novo".

Grubješićeva je govoreći na RTS o Strategiji o proširenju EU kazala da u njoj nema ničeg spornog, osim rečenice da Srbija treba da poštuje teritorijalni integritet Kosova, napominjujući da je EK tim dokumentom verovatno želela da kaže da nema podele Kosova.

"Stvarno je čudno što to nisu napisali. Ne treba da zavijate nešto u formu teritorijalnog integriteta i da očekujete da ovde nema reakcija, jer poštovanje teritorijalnog integriteta Kosova od strane Srbije je isto što i priznanje nezavisnosti. Kako onda možete u sledećoj rečenici da stavite da ne očekujete od Srbije da prizna nezavisnost Kosova?", upitala je Grubješićeva. Međutim, Dežer je u istoj emisiji rekao da se ta formulacija ne pojavljuje prvi put, već da postoji od 2005. godine.

"To nije novo, naime, ako se vratimo u 2005. godinu kada je bila kontrolna grupa međunarodne zajednice EU, SAD i Rusije, principi koji su tada postavljeni već su pominjali teritorijalni integritet. U tom slučaju smatramo da podela nije rešenje koje podržava međunarodna zajednica", rekao je Dežer.

On je istakao da u dijalogu Beograda i Prištine mora da počne rešavanje pitanja severa Kosova, ali da se "poštuje teritorijalni integritet Kosova i potrebe lokalnog stanovništva".

Dežer je rekao da stabilnost u regionu mora da postoji, a da to ne može da se ostvari ukoliko postoji zamrznuti konflikt.

Predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije Milica Delević rekla da se iz izveštaja EK i Strategije vidi da podela Kosova i Metohije ne dolazi u obzir i da je još prošle godine za dalji nastavak EU integracija Srbije trebalo da dođe do normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Ona je ocenila da je EK dala i dosta komentara o napretku Srbije u određenim oblastima i da ima veliki broj preporuka šta treba dalje uraditi.

"To treba shvatiti kao pokazatelj za dalje", kazala je Delevićeva.