UNS za promenu naplate TV pretplate

O promeni naplate se priča sada, iako problem postoji već tri godine, jer nikada procenat onih koji izmiruju obaveze prema javnom servisu nije bio manji, kaže direktor RTS za "Politiku".

Pretplata kao način kojim građani finansiraju Javni servis predviđena je Zakonom o radiodifuziji još 2002. godine, ali do danas mnogi ovu obavezu tumače kao stvar dobre volje. Takvo shvatanje zakona i sve teža materijalna situacija u zemlji dovela je do toga da dug prema Radio-televiziji Srbije izmiruje tek 30 odsto građana, a da u kasu Javnog servisa na ovaj način godišnje stiže samo 50 miliona evra.

Kako za "Politiku” objašnjava Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije (UNS), za promenu neefikasnog načina finansiranja RTS-a neophodna je promena zakona, a da bi se uopšte pokrenulo to pitanja dovoljna je volja samo jednog poslanika ili odlučnost vlade.

"Ukoliko oni budu oklevali, UNS će da pokrene narodnu inicijativu, odnosno počećemo sa skupljanjem potpisa kako bismo što pre došli do adekvatnog rešenja. Krajem maja stigao je prednacrt zakona o elektronskim medijima koji treba da zameni Zakon o radiodifuziji i već tu su predviđene izvesne promene u finansiranju RTS-a", naglašava Brajović.

Jedna od tih promena odnosi se na visinu pretplate koja bi iznosila 3,5 odsto od minimalne zarade. To bi značilo da je "cena” mesečnog gledanja RTS-a, ako se uzme u obzir da je minimalac 20.000 dinara, oko 700 dinara. Pomenuti dokument predviđa i da naplatu obezbeđuje Javni servis, što znači da naplata ne bi išla preko računa za struju.

"Ovim predlozima situacija neće mnogo da se popravi. Lek je u uvođenju takse koja ima karakter javnog prihoda i koja, ako se ne plati, povlači posledice poput onih kada se izbegava izmirenje poreza. Uz to taksa je oslobođenja PDV-a", objašnjava Brajović.

Direktor sektora za odnose s javnošću u EPS-u Milan Mirosavljević kaže da prilikom naplate TV pretplate, koja se nalazi na računu za struju, nisu imali većih problema izuzev nezadovoljstva potrošača.

"Zakon je odredio kako će se to naplaćivati i mi smo morali to da prihvatimo, a EPS i RTS imaju sklopljen ugovor prema kojem nam daju određenu nadoknadu za štampu i naplatu", kaže Mirosavljević.

Razlog zbog koga se tek sada razgovara o promeni načina finansiranja iako već tri godine postoje problemi sa naplatom, prvi čovek RTS-a Aleksandar Tijanić objašnjava činjenicom da procenat onih koji izmiruju svoje obaveze prema Javnom servisu nikada nije bio manji.

"RTS nije u krizi, već je u krizi država i njena zakonska obaveza da Javnom servisu obezbedi dobar i stabilan izvor finansiranja. Srpska država ne može ili neće to da uradi za razliku od Hrvatske gde je procenat naplate 96 odsto", kaže za "Politiku” Tijanić.

On objašnjava i kakav je mehanizam plaćanja pretplate u susednoj državi. Naime, svi građani su, umesto matičnog broja dobili poreski u kojem su sadržani njihovi podaci pa je mogućnost izbegavanja obaveza isključena.

"Ako u Hrvatskoj neko ne plaća porez ili televizijsku pretplatu automatski mu se skidaju sa računa novčana sredstva bez obzira na to da li je reč o plati, penziji, socijalnoj pomoći ili dečjem dodatku. Tako je to uredila hrvatska država", ističe Tijanić.

Advokat Slobodan Kremenjak objašnjava da pravo predlaganja zakona kojim bi se promenio sistem naplate TV pretplate, ima svaki narodni poslanik, vlada, a i birači pod određenim uslovima.

"Dakle, moguće je pokrenuti i narodnu inicijativu gde građani imaju sedam dana da sakupe najmanje 30.000 potpisa. Ako im to pođe za rukom predlog zakona dolazi u Skupštinu na dnevni red, o njemu se raspravlja i glasa kao i o svakom drugom", kazao je Kremenjak uz ocenu da u ovom slučaju nije potrebna narodna inicijativa "jer novinari mogu da pronađu bar jednog poslanika koji će ih podržati”.