Srpski parlamentarci sa evropskim

Ujedno su najavili napredak u svim oblastima reformi važnim za napredak u približavanju Evropskoj uniji.

Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović je, otvarajući šesti sastanak delegacija Evropskog parlamenta i Skupštine Srbije, potvrdio da je nova vladajuća koalicija u Beogradu odlučna da ostane na putu evrointegracija, a da će parlament zakonodavnim aktivnostima dati svoj doprinos tom procesu.

Izrazivši nadu da će parlament Litvanije, poslednje države EU koja to nije učinila, u najskorije vreme ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU, Stefanović je istakao da se unapred raduje potonjem podizanju saradnje srpskog i evropskog parlamenta na viši institucionalni nivo.

On je konstatovao da su borba protiv kriminala i korupcije i jačanje ljudskih prava najvažnija dostignuća koja Srbija treba da dostigne na putu ka otvaranju pregovora sa EU, a u tome će, kako je istakao, nezamenjivu ulogu imati i Skupština Srbije. Predsedavajući delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa jugoistočnom Evropom Edvard Kukan konstatovao je da su proletos održani izbori i potonji "neproblematični" prenos vlasti još jedan od dokaza nivoa demokratije u Srbiji.

"U budućnosti moramo da ulažemo stalne napore kako bi se stvorili uslovi za ekonomski oporavak, reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije i na kraju uspostavljanje trajne vladavine zakona. To je zadatak sadašnje generacije političara", poručio je Kukan.

Prema njegovim rečima, Srbija može računati na savetodavnu pomoć evropskih parlamentaraca, koji u Beogradu i dalje vide jedan od najvažnijih faktora za proces proširenja EU na prostor Zapadnog Balkana.

"Kada je reč o dijalogu sa Prištinom, vreme je da se odmah dela, jer odlaganje neće biti nikome od koristi, i važno je da ti razgovori budu plodotvorni i da se dogovoreno sprovede", zaključio je Kukan.

Foto: Tanjug

Predsednica skupštinskog odbora za evrointegracije Milica Delević je konstatovala da su u Srbiji, bez obzira na promenu vlasti, i izazovi i spoljnopolitički prioriteti ostali manje-više nepromenjeni.

"Cilj je ostao nesporan, to je članstvo u EU, bez obzira na promenu političkih aktera, i verujem da će se vlast i opozicija u budućnosti takmičiti ko će bolje doprinositi reformama i procesu evrointegracija", rekla je Delevićeva.

Potpredsednica Vlade Srbije zadužena za evrointegracije Suzana Grubješić je, pozdravljajući evropske i srpske parlamentarce, poručila da je najvažniji zadatak vlade da sprovede reforme koje će za posledicu imati otvaranje pregovora o članstvu sa EU.

Prema njenim rečima, odluka o davanju kandidature Srbiji imala je više politički nego praktični značaj, iako je omogućila uključivanje Srbije u više neformalnih sastanaka EU i otvorila pristup svim komponentama pretpristupne pomoći.

Grubješićeva je izrazila uverenje da će Evropska komisija 10. oktobra izaći sa objektivnim izveštajem o napretku Srbije u ostvarivanju evropskih standarda, koji će ostaviti otvorena vrata za njeno dalje približavanje EU.

"Godinama smo nastojali da evrointegracije i rešenje kosovskog problema budu dva odvojena procesa, ali nismo u tome uspeli, jer evrointegracije i pitanje Kosova postali su isprepleteni", rekla je Grubješićeva.

Kosovo, kako je konstatovala, ostaje najveće otvoreno pitanje u tom procesu, tako da je, bez sumnje, dijalog Beograda i Prištine jedini način za dosezanje pravednog i trajnog rešenja tog problema.

Srbija je, prema njenim rečima, iskazala spremnost za nastavak tehničkog dijaloga sa Prištinom, u kojem predstoji razgovor o telekomunikacijama, čije je rešenje uslov za dobijanje datuma početka pregovora sa EU.

Posebne teškoće Grubješićeva u tehničkom dijalogu očekuje kada na dnevni red dođe razgovor o energetici, a sveobuhvatno pravedno i trajno rešenje za kosovski problem, kako je istakla, moći će da se postigne pokretanjem političkog dijaloga na višem nivou.

Kada je reč o unutrašnjem procesu reformi, Grubješićeva je ocenila da će najveći izazov nove vlade biti borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, koja se može sprovesti samo poboljšanim zakonskim okvirom i njegovom primenom.

"Korupcija mora biti adekvatno sankcionisanja, a iz iskustava država koje su tu borbu uspešno vodile vidi se da je moguća administracija čitih ruku i pogrešan je mit da je korupcija nužna, ali nam je za uspeh potrebna odlučna administracija", rekla je Grubješićeva.

Efikasna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i efikasnija reforma pravosuđa će, prema njenom uverenju, biti osnov za ulazak Srbije u novu fazu evrointegracija.

Foto: Tanjug

Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je, sumirajući utiske o procesu evrointegracija u poslednjih nekoliko godina, konstatovao da je davanje kandidature Srbiji otvorilo brojne oblasti saradnje, ali i uputilo važan znak investitorima i poruku da Srbija napreduje ka EU i političkoj stabilnosti.

Srbija, kako je istakao, napreduje i na polju regionalnih odnosa, a koraci koje čine Hrvatska i Crna Gora u evrointegracijama dodatno potvrđuju da je proširenje EU živ proces.

"Videli smo da je Srbija učinila mnogo, definitivno se kreće ka EU, ali na tom putu mora da se animira čitavo društvo, uključujući NVO, jer na kraju će građani biti ti koji će odlučiti da li će i kada Srbija ući u EU", rekao je Dežer.

Ponovo ističući da za Srbiju nema novih uslova na putu ka EU, Dežer je objasnio da se poslednjih meseci u zahtevima nije izašlo iz okvira kriterijuma iz Kopenhagena i uslova koje je definisao Evropski savet u decembru prošle godine.

Dežer se naširoko osvrnuo na proces reformi u Srbiji, ističući da je vladavina zakona vrhovni i najvažniji zahtev EU. On je bio kritičan prema dosadašnjoj reformi pravosuđa, objasnivši da je novoj vladi potrebna i nova strategija koja će garantovati vraćanje poverenja građana u pravosudni sistem.

"Potrebna je i nova strategija borbe protiv korupcije, kao i dodatno usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, na čemu smo spremni da sarađujemo sa vlastima Srbije, kako ne bi dolazilo do koraka unazad", rekao je Dežer.

Dodatni napori potrebni su, prema njegovim rečima, i u ostvarivanju prava manjina, posebno romske populacije, garantovanju građanskih sloboda i suzbijanju nasilja i govora mržnje, kao i u privatizaciji i reformi sistema penzionog i socijalnog osiguranja.