Dačić: Novi mostovi ka Prištini

Predsednik vlade Ivica Dačić, obraćajući se učesnicima Drugog beogradskog bezbednosnog foruma, istakao je da srpska vlada nastoji da nađe rešenja za sva pitanja i izgradi nove mostove sa zemljama u regionu i sa institucijama u Prištini.

Dačić je ocenio da pitanje Kosova i Metohije predstavlja potencijalno najveći izvor nestabilnosti naše zemlje i ponovio da je stav Srbije prema tom pitanju jasan i da se zasniva na poštovanju Rezolucije SB UN 1244 i pravnog poretka u Srbiji.

Predsednik Vlade Srbije je rekao da će razgovori sa Prištinom biti nastavljeni u cilju pronalaženja rešavanja problema za građane koji tamo žive. Dačić je istakao da je vojno i civilno prisustvo na Kosovu i dalje garant mira.

"Priznavanje Kosova i Metohije od strane nekih država u regionu doprinelo je usložnjavanju spoljnopolitičkih prilika i udaljavanju od dijaloga", istakao je on.

Dačić je posebno naglasio da Srbija smatra da u svim slučajevima ratnih zločina mora biti utvrđena istina."Sve žrtve na Balkanu zahtevaju da se kazne počinioci, to zahtevaju i srpske žrtve", rekao je on i naglasio značaj istrage o trgovini ljudskim organima.

"Jugoistočna Evropa je veliki geostrateški prostor i svi imamo odgovornost da ga učinimo bezbednijim. Svako kočenje integracionih procesa uvećava rizik od nestabilnosti", zaključio je Dačić.

Dačić je ocenio da je veoma opasno to što Hrvatska ulaskom u EU prestaje da bude zainteresovana za dobre odnose sa susedima na Balkanu. "Posledice takvog odnosa oseća i Bosna i Hercegovina", rekao je on.

Dačić je naveo da će s Hrvatskom morati da obnovi inicijativu da građani mogu u dve zemlje da putuju samo sa ličnom kartom, bez pasoša. "To je više u interesu Hrvatske, prvenstveno zbog turista iz Srbije. Hrvatska takav sporazum već ima sa BiH i Crnom Gorom", rekao je premijer.

On je rekao da su pre dve godine predsednik Hrvatske Ivo Josipović i tadašnja premijerka Jadranka Kosor prihvatili tu njegovu inicijativu, ali da je do danas izostala "pravna i politička realizacija".

Predsednik vlade Srbije je rekao da je s Makedonijom potpisan sporazum o prelasku granice sa ličnom kartom, a da sa BiH i Crnom Gorom takvi sporazumi postoje odavno.

Vučić: Kfor da ostane, ali da ne obučava

Foto: Beta

Potpredsednik vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija "veoma visoko ceni doprinos NATO-a i Kfora u stvaranju mirnog okruženja na Kosovu", ali i smatra neprihvatljivom ulogu Kfora u formiranju i obuci kosovskih bezbednosnih snaga.

Vučić je, obraćajući se učesnicima Drugog beogradskog bezbednosnog foruma, istakao da Srbija ceni sve aktivnosti Kfora koje su u skladu s rezolucijom SB UN 1244 i Kumanovskim sporazumom i u tom smislu snažno podržava dalji ostanak Kfora u pokrajini.

"Istovremeno, Srbija ocenjuje neprihvatljivom ulogu Kfora u formiranju i obuci kosovskih bezbednosnih snaga. Srbija smatra da ovaj zadatak nije u skladu s poverenim mandatom", upozorio je on.

Kako je naveo, Srbija kao vojno neutralna zemlja ostaje privržena saradnji s državama članicama EU i evropskim institucijama na planu zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.

"Učešće pripadnika Ministarstva odbrane u misijama EU pokazatelj je političke volje i spremnosti naše države i vojske da preuzmemo najsloženije zadatke u suprotstavljanju savremenim bezbednosnim izazovima. Naš cilj je da u tesnoj saradnji s partnerima iz EU doprinosimo regionalnoj, evorpskoj i globalnoj bezbednosti", poručio je Vučić.

Ističući da se Srbija zalaže za stabilan, bezbedan i prosperitetan Zapadni Balkan, kao najveći bezbednosni izazov s kojim se suočava Srbija naveo je očuvanje teritorijalnog integriteta.

"Srbija, jugoistočna Evropa i Evropa dele iste vrednosti i slične bezbednosne izazove. Stoga je cilj Srbije i svih njenih građana, kao i svih ostalih koji žive na prostoru Zapadnog Balkana, sveukupno napredovanje u mirnom i stabilnom okruženju i da budućim generacijama omogućimo političku stabilnost i ekonomski prosperitet", rekao je Vučić.

On je naglasio da su zato svi napori Vlade Srbije usmereni ka daljem unapređenju mira i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi, Evropi i globalno.

Govoreći na panelu "Nova paradigma regiona: da li je Balkan konačno uspešna priča?", Vučić je naglasio da je interes svih zemalja Zapadnog Balkana stabilan, bezbedan i prosperitetan region.

"To je cilj koji delimo i u čijem ćemo ostvarenju nepokolebljivo nastaviti da aktivno učestvujemo. Samo unapređenjem i produbljivanjem regionalne saradnje u oblasti odbrane i bezbednosti doprinosimo borbi protiv globalnih bezbednosnih izazova poput terorizma, organizovanog kriminala, energetske bezbednosti, sajberbezbednosti, ekonomske bezbednosti i drugo", zaključio je Vučić.

Pored Vučića i Dačića, na panelu učestvuju i zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak, direktor DCAF Teodor Vinkler i drugi. Lajčak je poručio je da nema bolje i pozitivnije perspekitive za zemlje Zapadnog Balkana da postanu deo EU i NATO-a, ako to žele.

"Nema budućnosti ako gledamo u prošlost"

Foto: Beta

Različite interpretacije istorije nekada su nepomirljive, ali političari moraju činiti sve da, bez obzira na drugačija poimanja prošlosti, budu pre svega okrenuti ka budućnosti, ocenili su Vučić i Lajčak.

Lajčak je konstatovao da, kao i na Zapadnom Balkanu, neke članice EU imaju nepomirljive poglede na istorijske događaje, ali su istoriju prepustile istoričarima, jer političari imaju odgovornost za budućnost.

"Neće biti budućnosti ako budemo gledali unazad i insistirali na različitom poimanju istorije - neka istoričari rade na tome da nađu zajedničku inerpretaciju istorijskih događaja", rekao je Lajčak.

On je konstatovao da insistiranje na podelama, kao u BiH, gde pod jednim krovom mogu da postoje dve škole sa različitim programima, povećava razlike i nesuglasice među narodima.

Vučić je posegnuo za primerom operacije hrvatske vojske "Oluja", koja je za posledicu imala progon desetina hiljada Srba, kao primerom dijametralno suprotnog pogleda na jedan istorijski događaj u dve države.

U jednom trenutku će se, uveren je on, obe strane približiti pravoj istini, i tek nakon toga će biti moguće govoriti o stvarnom pomirenju u regionu.