Lekari šalju ljude kući da umru

“Vodite je kući, nema mesta na internom. Šta da radimo mi sa ženom od 89 godina?”, nedavno je kazala jedna doktorka Hitne pomoći u Zdravstvenom centru u Negotinu porodici čija je baka trpela bolove u predsmrtnom stanju.

Pomenuta baka je, na kraju, uz pomoć veze, ipak hospitalizovana, ali su izgubljeni sati samo ubrzali njenu smrt navodi "Pres" i dodaje da pomenuti slučaj nije usamljen, jer postoji mnogo primera da su lekari obolele od raka, ili stare ljude vratili kući da tamo umru.

"Pres" navodi da godišnje u Srbiji samo od karcinoma umre 21.000 ljudi. Od toga samo trećina poslednje sate dočeka u bolničkom krevetu, a palijativno zbrinjavanje potrebno je po medicinskim standardima i pacijentima obolelim od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, opstruktivne bolesti pluća, side...

Zdravstveni radnici i kritičari tog sistema ističu za "Pres" da je ta priča postala standard našeg zdravstva. Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja "Voždovac", potvrđuje da su ovakve situacije česte.

"Ne kaže im se bukvalno ‘idite kući i umrite’, ali doktor koji pregleda pacijenta može da oceni da mu bolnica ne može pružiti nikakvu pomoć. Zavisi dosta i od toga koliko je lekar spreman da se angažuje emocionalno i moralno", kaže dr Dimitrijević.

Srpskom zdravstvu, prema njenim rečima, nedostaje kućno lečenje i palijativno zbrinjavanje pacijenata.

"Palijativna nega podrazumeva pružanje usluga pacijentu koji ne može sam da brine o sebi u smislu da mu se pomogne da održava higijenske uslove, jede, na vreme popije lekove, dobije terapiju, da mu se ti lekovi nabave, promene pelene... Takvi pacijenti su, međutim, prepušteni samo izabranom lekaru", objašnjava dr Dimitrijević.

Dr Draško Karađinović iz Nevladine organizacije "Doktori protiv korupcije" naglašava da su u zapadnim sistemima hitni prijemi palijativne medicine sastavni deo svakog zdravstvenog sistema i ima ga čak i Albanija.

"Vraćanje umirućih pacijenata nije učestala, već standardna priča. Mi uopšte nemamo palijativnu medicinu, a godišnje nam umre oko 100.000 građana, od toga 55.000 od kardiovaskularnih i malignih bolesti, a koliko tek umre od starosti. Neomogućavanje palijativnog zbrinjavanja enormi je problem našeg zdravstva", ocenjuje Karađinović.

Urednica portala Zdravoskop Zorica Marković primećuje da nadležni u ovoj zemlji zaboravljaju da smo mi jedna od najstarijih nacija u Evropi.

"Nepružanje određene nege i olakšanje bola pacijentima u terminalnoj fazi bolesti predstavlja diskriminaciju i kršenje ljudskih prava. Svako ima pravo na lečenje do poslednjeg trenutka", jasna je Markovićeva.

Podsetimo, sa 15,7 odsto Srbija zauzima četvrto mesto u svetu po broju broju stanovnika starijih od 65 godina. I mada je upravo zbog starenja stanovništva i sve većeg broja obolelih od bolesti koji imaju progresivni tok doneta Stretegija o palijativnom zbrinjavanju, za sada za pacijente u poslednjoj fazi bolesti postoji samo 140 kreveta u 14 bolnica.

U Ministarstvu zdravlja kažu da će u okviru iste strategije u naredne tri godine biti obezbeđeno još 160 postelja, pa bi do 2015. Srbija u 28 zdravstvenih ustanova trebalo da ima ukupno 300 kreveta za te pacijente.

“U dve faze do 2015. biće formirane Jedinice za palijativno zbrinjavanje u ukupno 28 bolnica sa ukupno 300 postelja”, kažu u Ministarstvu zdravlja.

Reagovala je i pomoćnica ministarke zdravlja Dubravka Šaranović Racić, koja je demantovala tvrdnje "Presa". Ona je optužila taj list da na osnovu prijateljskih događaja donosi zaključke o zdravstvenom sistemu Srbije.

"Nije tačno da palijativna nega postoji samo na papiru. Odmah ću da vas demantujem. Cela Srbija ima službe kućnog lečenja u 88 domova zdravlja, a u 77 gde je manji broj stanovnika, o njima brinu izabrani lekari. Uspostavljeno je i slanje pacijenata u Jedinice za palijativno zbrinjavanje u bolnicama u kojima pacijenti ostaju do 15 dana. Da li mislite da bolnice u Srbiji treba da budu za umiranje?", rekla je Šaranović Racićeva.