Berlin ne može da menja politiku EU

Beograd -- Uslove za nastavak evrointegracija koje su Beogradu izneli nemački parlamentarci ne treba shvatati kao oficijelan stav nemačke vlade, kaže Sonja Liht.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost smatra da Nemačka, bez obzira na svoj uticaj, ne može da samostalno menja evropsku politiku.

"Od njihovog stava iznetog u Beogradu do zvaničnog stava nemačke vlade dugačak je put, jer je Nemačka savezna država, a nemačka vlada, koja se danas pre svega bavi ekonomskim pitanjima EU, neće sigurno automatski prihvatiti takav stav", izjavila je Lihtova agenciji Tanjug.

Prema njenom mišljenju, porukama koje je juče izneo potpredsednik parlamentarne grupe Hrišćansko-demokratske unije (partije nemačke kancelarke Angele Merkel) Andreas Šokenhof dat je "predimenzioniran značaj".

"Vidim to kao ozbiljan signal iz Nemačke, ali sam i potpuno svesna da se čini jedna vrsta greške kada se ljudi koji su bili ovde predstavljaju kao predstavnici nemačke vlade", objasnila je Lihtova, iako sličnost stavova koje su izneli nemački demohrišćani i nedavno Martin Šulc, kao funkcioner nemačke Socijaldemokratske partije, svedoči da takvo viđenje recepta za rešavanje kosovskog problema preovlađuje u delu nemačke političke javnosti.

"Vlada Nemačke ne može promeniti evropsku politiku jer Savet ministara ima 27 članova. Videli smo i koliko je Nemačka bila skeptična oko davanja kandidature, ali morala je da učini kompromis", rekla je ona.

Lihtova je saglasna sa vicepremijerom Aleksandrom Vučićem, koji je ove sedmice bio u zvaničnoj poseti Nemačkoj, da je ta država ključni strateški partner Srbije, i ističe da upravo zato političke poruke iz Berlina koje nisu u saglasju sa stavovima Beograda ne treba predstavljati kao ultimatume.

"Mislim da će se unutar EU tragati za nešto suptilnijim pristupom. Ovako tvrd stav neće moći da prođe i zbog nedavnih događaja u Španiji. Španija je najuticajnija među zemljama koje nisu priznale Kosovo, a sadašnje masovne demonstracije pobornika nezavisnosti Katalonije u Barseloni sigurno će uticati da Španija bude još odlučnija u stavu da ne prizna secesiju Kosova", kaže ona.

Prema njenom uverenju, EU će narednih meseci insistirati na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i sprovođenju dogovorenog, jer to traže i države koje nisu priznale Kosovo.

"Tražiće maksimalnu normalizaciju. Ako toga nema, cela EU će se složiti da nam se ne odredi datum za pregovore, ali ako to učinimo, verujem da neće ići dalje od onoga što su od nas tražili u martu", smatra Lihtova.