Svedok opisao kako je vadio organe

Počeo je od obuke, preko operacija u improvizovanim bolnicama do transporta na aerodrom u Tirani odakle su organi distribuirani na crno tržište.

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić je pojasnio gostujući na RTS-u da je taj svedok, inače bivši pripadnik OVK-a, obučavan u specijalnom kampu na Albanije.

"Obuke su se vršile na severu Albanije za različite delatnosti, pored ostalog i za medicinske intervencije. Oni su njemu tamo rekli da se obučava jer može da se desi da neko od komandanata OVK strada na frontu i da treba da nauči da presadi neki ljudski organ. Nije mu rečeno da se radi o kriminalnom činu vađenja organa", napomenuo je Vekarić.

Vekarić je pojasnio da se u ovom slučaju ne radi o "Žutoj kući", koja je poznata javnosti i da je svedok "žutu kuću" spomenuo samo jednom.

U svom svedočenju, koje srpsko tužilaštvo smatra ključnim za istragu o trgovini organima, zaštićeni svedok je objasnio kako je vršena obuka za transplatacije i naveo da su se učili na plastičnoj lutki u kojoj su bili delovi tela.

"Obučavali smo se kako da, ukoliko je potrebno, neki deo tela, da kažemo ili bubreg ili srce, ili pluća, kako da se transplantiraju sa jednoga na drugi", rekao je svedok.

Prema njegovim rečima, rečeno je da se ta pomoć isljučivo pruža onima kojima je to potrebno na Kosovu, kao što su komandanti i vođe, kao i da je to bila obuka šta bi oni trebalo da rade u tom momentu.

"Zašto smo to učili? Rečeno nam je da je to zbog toga što je u to vreme svugde bila srpska policija i srpska vojska, pa nismo mogli da naše ranjene vodimo u javne bolnice", naveo je svedok.

"Počeli smo obuku kada je lekar, sada poznat u svetu i na Kosovu, pričao kako se radi transplantacija, kako se vadi srce iz tela i kako se ono vakumira u jednu plastičnu kutiju, zatim kako treba neka ulja, neke medicinske tečnosti da se tu stave, nakon dva sata, ili, ne znam tačno", rekao je svedok i detaljno opisao primer vađenja organa zarobljeniku starosti 19 ili 20 godina.

Kako je naveo, vezanog su ga doveli na mesto gde će mu organi biti izvađeni.

"Primetio sam da on nije vojnik OVK i naravno nisam imao pravo da pitam, jer ko sam ja. Bio sam mlad, a tu je bilo nadređenih. Oni su mu skinuli te poveze, dva vojnika koja su ga dovela. Uhvatili su ga i stavili na klupu, a zatim zvali drugu dvojicu da mu drže noge da se ne bi pomerao", rekao je svedok i dodao da je mladiću lekar koji ga je obučavao pocepao majicu na dva dela.

"Jedna od lekara doneo je jednu crnu torbu kao lekarsku. To je bilo nešto novo za mene. Iz te tobre je izvadio neku opremu koja je bila zamotana. Tu sam prvi put video skalpel, noževe i sredstva za operacije", ispričao je svedok.

On je potom opisao kako je zarobljeniku izvađeno srce.

"Dali su mi skalpel. Počela mi je muka, gađenje. Kad kažem muka, mislim od te jedne situacije kao ružan san, noćna mora beskrajna. I sada se sećam toga i sada, i u telu i u mislima mi se ponovo javlja taj osećaj. Rekao mi je na telu šta treba da radim, da napravim jednu liniju, da ga posečem, da napravim operaciju jednom ravnom linijom, rezom, od početka grkljana do kraja rebara", kazao je svedok.

Prema njegovim rečima, nakon što su očistili taj deo tela, rečeno mu je: „Počinji, nemamo puno vremena".

Svedok je dodao i da je pre nego što je krenuo, primetio je se ne radi o Albancu.

"A kako sam to primetio? Pa tako što kada sam mu se približio, on se otimao, i oni koji su ga držali su ga čvršće držali. Počeo je da zapomaže, pozivajući boga, moleći: 'Bože, nemojte me zaklati, nemojte me ubiti!'", naveo je svedok objašnjavajući da je, pošto je bio mlad vojnik, pod komandom morao da počne.

"I počeo sam kako me je učio na obuci da levu ruku stavim na grudi da držim, a desnom rukom uzimaš skalpel da povučeš. Levu ruku sam stavio na njegove grudi i krenuo sam da režem. Kada sam stigao do dole, krv je počela da lipti. Pošto sam ga posekao, negde na polovini, on je počeo da vrišti da ga ne koljemo ne ubijemo, tu je izgubio svest, ne znam jel izgubio svest ili je umro...", naveo je zaštićeni svedok.

Svedok je dodao nije znao da li je mladić umro, jer se posle toga se više nije otimao i okretao.

Kako je rekao, tada je prvi put video ljudski organ - srce. "Bio sam jako prestravljen... Posekli smo te vene i kada sam uhvatio srce ono je i dalje podrhtavalo. Ne znam kako sam to uradio. Stavio sam ga u kutiju koju je ubrzo doneo poznanik lekara, koji je bio mog uzrasta, i doneo je tri neke boce", ispričao je svedok.

On je dodao i da mu je jedan od visokih poznatih starešina rekao: "Svaka čast, pozlatilo ti se, takvi vojnici nam trebaju na Kosovu. Samo tako ćemo pobediti".

Organ je potom, kako je objasnio, stavljen u kutiju i odnet u vozilo marke "volvo".

Svedok je objasio i kako je shvatio da organi ne služe za pomoć starešinama i vojnicima, već za trgovinu organima.

"Mislio sam da će to biti za starešimnu koga smo doveli u vojnu bolnicu, ali nam je umro na putu... Mislio sam da će to ići u Tiranu, ali mi smo nastavili put zajedno do aerodroma u Tirani. Kada smo tamo došli dočekala nas je albanska vojska u uniformama. Tu smo videli jedan avion i za njega je izašlo jedno lice - zgodna osoba. Imao je kratku bradu ali nije bio Albanac. Koliko sam mogao da opazim, taj avion koji sam video bio je mali, nije transportni već privatni. Video sam tursku zastavu", naveo je svedok istakavši da tada shvatio o čemu se radi.

"Shvatio sam da se ne radi o otadžbini, već o biznsu o trgovini organima, prodaji. Ne radi se o idealima već o nečem ružnom", naveo je svedok.

Sumirajući svedočenje najzaštićenijeg svedoka u Srbiji, zamenik tužioca je istakao i da je vreme istraga i suđenja pred kamerama prošlo.

"Mi ne želimo da zavaravamo ni sebe ni druge izjavama u koje nismo sigurni. Ovo je samo jedan posto onoga što je on izgovorio. Niste videli nijednu lokaciju..., mi smo njega proveravali 16 meseci na sve moguće načine, a sve međunarone insitucije i tružilaštva će imati priliku da razgovaraju sa njim i uvere se u njegov kredibilitet", naglasio je Vekarić.