Sudije zatrpane predmetima

Prema izveštaju Vrhovnog kasacionog suda, kada je reč o sudijama apelacionih sudova, najviše posla je bilo u Beogradu. Sudija Apelacionog suda u Nemanjinoj ulici imao je u radu prosečno 166 predmeta, a u kragujevačkom sudu istog ranga 24,36. Inače, ovi sudovi su imali 22 odsto više predmeta u prošloj nego u 2010. godini.

Kada su u pitanju viši sudovi, najveći prosečan priliv imale su sudije kragujevačkog suda - 54,45, zatim novosadskog sa 51 predmetom po sudiji, a na trećem mestu se nalaze delioci pravde Višeg suda u Beogradu sa po 44 predmeta.

Ista je sutuacija i sa osnovnim sudovima. Tako su sudije u Prvom osnovnom sudu u Beogradu imale prosečan priliv od po 138 predmeta, a u Drugom osnovnom čak 210. U Prvom osnovnom sudu u Beogradu rešen je 431 predmet po sudiji, Drugom osnovnom koji pokriva prigradske opštine 117, a u Vranju prosečno 51.

Najveći broj starih predmeta je iz građanske materije, kaže Piljićeva i dodaje da je novim zakonom o parničnom postupku predviđeno da u slučaju da drugostepeni sud ne drži raspravu dužan je da odluči po žalbi najkasnije u roku od devet meseci od dana prijema spisa prvostepenog suda.

Prošle godine je zabeleženo više osuđenih za ubistva, zatim onih koji su proglašeni krivim za krađe, razbojništva, utaje, prevare, trgovce drogom, kao i onih koji su kršili saobraćajne propise.

Tako je prošle godine bilo 2.319 osuđenih za krivična dela ubistva i telesne povrede, što je za oko 700 više nego u 2009. godini, ali i za oko 700 manje nego u 2009. godini.

Najviše je bilo osuđenih za nanošenje lakih telesnih povreda - 1.110, a zatim onih koji su imali težu ruku - 680.

Proglašenih krivima za imovinske delikte bilo je 22 odsto više nego pre dve godine. Najviše je osuđenih, tačno 2.242, za tešku krađu, od kojih je 1.413 završilo u zatvoru, a 817 je osuđeno na uslovnu osudu.

Nešto ispod četvrtine od ukupnog broja čine stari predmeti. Prema rečima portparola Apelacionog suda u Beogradu Mirjane Piljić, svi sudovi koji pri razmatranju godišnjeg izveštaja o radu utvrde da postoji veći broj nerešenih predmeta, u skladu sa Sudskim poslovnikom, u obavezi su da donesu program rešavanja starih predmeta.

"Programom se, u zavisnosti od broja "starih predmeta", predviđaju mere koje je potrebno preduzeti u određenom sudu kako bi se ti predmeti rešili u razumnom roku, pa se tako može izvršiti izmena unutrašnje organizacije suda, uvođenje dodatnog rada sudija i sudskog osoblja, privremena preraspodela radnog vremena i druge mere. Programom rešavanja starih predmeta za 2012. godinu Apelacionog suda u Beogradu "starim predmetom" predviđene su sledeće kategorije starih predmeta: po datumu prijema u žalbeni sud i po datumu podnošenja inicijalnog akta", objašnjava Piljić.

Obaveza je sudija da predmete rešava po onom redosledu po kojem je u sud primljen, kaže Piljićeva, odnosno po datumu podnošenja inicijalnog akta.

Rok u kome će konkretan predmet koji ulazi u kategoriju "starih predmeta" biti rešen zavisi od broja starih predmeta koji zadužuje određeni sudija, a koji su po datumu prijema u žalbeni sud ili po datumu podnošenja inicijalnog akta stariji u odnosu na taj predmet.