Značajan susret Putina i Nikolića

Novi susret dva državnika desiće se 11. septembra u letnjoj rezidenciji ruskog predsednika u Sočiju. Glavna tema razgovora biće energetska saradnja dve zemlje, koja, po rečima Aleksandra Konuzina, ambasadora Ruske Federacije u Srbiji, "treba da bude podignuta na najviši nivo". Startom gradnje gasovoda "Južni tok" ona će dobiti i strateški karakter.

Tim povodom Nikolić i Putin će se ove godine sresti još najmanje jedanput - u decembru će predsednik Rusije prisustvovati početku izgradnje gasovoda "Južni tok" kroz našu zemlju. Ovaj projekat će nam doneti direktnu investiciju od 1,9 milijardi evra. Krak kroz našu zemlju biće dugačak 411 kilometara, a puštanje prve linije predviđeno je za kraj 2015. godine.

Tri susreta Nikolića i Putina za godinu dana dovoljno govore o kvalitetu odnosa dve zemlje.

Spornih pitanja nema, saradnja je sve bolja, a, što je posebno važno, Putin ima velike simpatije prema srpskom narodu. U nekoliko navrata on je kazao, sasvim otvoreno, da je Srbija Rusiji najpouzdaniji partner na Balkanu.

U predsedničkoj rezidenciji "Bočarov ručej" ili, kako bi se kod nas reklo, u "Bočarevom potoku" od naših sadašnjih političara bio je samo Vojislav Koštunica, kao predsednik Vlade Srbije. Glavna tema razgovora Putina i Koštunice 3. juna 2004. bila je kako sačuvati Kosovo i Metohiju. Obećanje koje je Koštunici tada dao Putin ispunjava do danas. Rekao je jasno da će Rusija biti na srpskoj strani i da neće priznati nezavisnost Kosova.

I tada se razgovaralo o jačanju ekonomske i druge saradnje, ali je sve išlo sporo i trapavo.

U vreme Borisa Tadića takođe se mnogo govorilo o dolasku ruskih investicija u Srbiju. Nesporno je da je predsednik Tadić zaslužan za potpisivanje dogovora oko NIS i "Južnog toka", ali ostaje otvoreno pitanje zašto nije bilo više investicija.

Sada je svoju šansu dočekao Tomislav Nikolić. Najvažnije je, tvrde dobro upućeni u odnose dve zemlje, da ne predlažemo ono što ne možemo da ispunimo. Do sada je već bilo mnogo praznih obećanja. Pričalo se na rusko-srpskim sastancima i o izvozu roba koje nemamo dovoljno ni za sebe. Zbog toga su naši ambasadori crveneli kad bi ih ruski gubernatori podsećali na obećanja naših privrednika.

A ako nameravamo da od Rusije tražimo nove kredite, mora se znati da Moskva čak i sa svojim najbližim partnerom Belorusijom vodi mukotrpne razgovore na nivou ministarstava finansija. Zato niko ne treba brzo i lako da očekuje "ruski desant transportnih aviona punih para".

Okvir za saradnju je već pripremljen - to je dokument o "Strateškom partnerstvu Rusije i Srbije", koji su lane perfektuirali ministri spoljnih poslova Sergej Lavrov i Vuk Jeremić. Došlo je vreme da se potpiše taj dokument, kakav sa Moskvom nema nijedna zemlja na Balkanu.

Doduše, on nam neće doneti nove ekonomske beneficije. I bez tog dogovora, međutim, Rusija odavno sa Srbijom ima privilegovane odnose. Iako beogradski političari nisu voleli da spominju ko je to sa naše strane napravio još u vreme Slobodana Miloševića, Srbija je dobila od Rusije ekonomske povlastice koje nema velika većina zemalja koje sarađuju sa njom. Lista robe koju Srbija sada može bez carine da izvozi ne samo u Rusiju već i u Belorusiju i Kazahstan prvorazredna je povlastica. Zbog stanja naše privrede mi, međutim, ne možemo da povećamo izvoz i iskoristimo beneficije na tom ogromnom tržištu.

Osim toga, sa Rusijom imamo uprošćeni vizni režim, pa naši i ruski građani putuju bez viza do mesec dana.

Oni političari u Srbiji kojima nije po volji jačanje saradnje sa Moskvom zamerali su prvo Vojislavu Koštunici, pa zatim i Borisu Tadiću, a sigurno će to prigovarati i Tomislavu Nikoliću, "da hoće da Srbija postane ruska gubernija". Rukovodstvo u Kremlju odavno je okrenuto vlastitim brigama i nikome ne pada na pamet da od Srbije pravi nekakvu guberniju.

Naši političari su iz Moskve bezbroj puta čuli rečenicu: "Nudimo vam onoliko saradnje na koliko je Srbija spremna". Od želje građana Srbije, odnosno naših političara i privrednika, zavisi koliko će biti široko strateško partnerstvo.

A onima koji postavljuju pitanje šta će nam strateško partnerstvo sa Rusijom kad već "idemo u Evropu" bilo bi korisno da znaju da je ekonomski najjača evropska zemlja - Nemačka - najbolji ekonomski partner Rusije. Odlične ekonomske, ali i druge odnose, sa ovom zemljom imaju i Francuska, Italija...

Zbog toga što poseduje mnogo gasa i nafte, ali i drugih prirodnih bogatstava, Rusija se lakše bori sa ekonomskom krizom. Zbog toga sa njom sve najveće zemlje hoće da sarađuju. Logično je što to želi i mala Srbija.