Srbija je imala kanadere za požare

Protivpožarni avioni, popularni kanaderi "bombardier CL 215" iz sastava protivpožarne eskadrile tadašnje Vojske Jugoslavije, njih četiri sa 13 rezervnih motora i kompletnom pratećom opremom sredinom 1995. poslednji put su poleteli sa aerodroma Golubovci u Crnoj Gori.

Krajnje odredište bila im je Atina, gde su prodati jednom grčkom biznismenu po bagatelnoj ceni od 24,4 miliona dolara

Tadašnje vlasti smatrale su da se sa šumskim požarima mogu obračunati vatrogasne jedinice, ali kao što obično i biva, život ih je u praksi demantovao. Poslednjih nekoliko letnjih sezona požari besne, a poljoprivredna avijacija i lokalni vatrogasci ne mogu da zaustave vatru, dok šume sistematski nestaju.

Samo ove godine, pored Tare, požari su buktali i na Čigoti kod Zlatibora, a vatrogasci su se sa vatrenom stihijom borili i na više lokacija u Vranju, Čačku, kod Prokuplja, Zvornika i Ljubovije. Na pojedinim područjima požar je ugrozio i domaćinstva. Takođe, zbog požara su u šumama uništena staništa ne samo biljaka, već i mnogih životinja, što će uticati i na životnu sredinu.

Kako bi se požari stavili pod kontrolu, Srbija je i ove, kao i već nekoliko godina zaredom, bila prinuđena da zatraži pomoć od Ruske Federacije, pa se i ove sezone pored naših vatrogasaca sa vatrenom stihijom borio i "iljušin 76", koji zovu "vodeni bombarder", nosivosti 42 tone vode.

Ovaj avion je prvi put bio u Srbiji u leto 2007. godine i stacioniran je takođe na niškom aerodromu "Konstantin Veliki", odakle je veoma uspešno pomagao u gašenju požara u našoj zemlji. Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, kaže za Danas da Srbija ne plaća troškove iznajmljivanja ruskih kanadera, jer oni u našu zemlju dolaze u okviru sporazuma o rusko-srpskom prijateljstvu, ali dodaje da naša zemlja snosi troškove goriva i ruskim pilotima obezbeđuje smeštaj i hranu.

Zašto su prodati kanaderi?

Pukovnik Milan Matulović, penzionisani komandir eskadrile, koji je 1995. upravljao jednim od četiri vazduhoplova, koji su prodati grčkom biznismenu, kaže za Danas da je prodajom kanadera učinjena nepopravljiva šteta kako Srbiji, tako i Crnoj Gori. Prema njegovim rečima, on, kao i svi ostali članovi eskadrile, zalagali su se za to da avioni ostanu na području bivše SR Jugoslavije, ali je odluka bila doneta na višim instancama. "Da je bilo drugačije, sada bi ti avioni verovatno bili podeljeni između Srbije i Crne Gore i problema sa kojima se sada suočavamo, kada je reč o gašenju požara, ne bi ni bilo. I Srbija i Crna Gora imaju velike vodene površine sa kojih se može uzimati voda, a o obučenosti pilota da i ne govorim. Obučavali smo pilote u inostranstvu, a veliki broj svetskih rekorda kada je reč o gašenju požara iz vazduha drže upravo nekadašnji jugoslovenski piloti, naglašava Matulović.

Cena novog kanadera "CL-415" je oko 26 miliona dolara na šta treba dodati i cenu obuke letačkog i tehničkog osoblja. Naime, taj avion traži iskusne pilote za glisiranje po moru pri brzini od 130 kilometara na sat i bacanje vodenih bombi sa samo par desetina metara visine.

Da bi pilot počeo da leti na kanaderu, mora imati najmanje deset godina letačkog iskustva na drugim vazduhoplovima, a da bi od kopilota postao kapetan, pilot na kanaderu mora da sakupi najmanje 370 sati leta.

Ti avioni su, kako objašnjava Petar Vojinović, vazduhoplovni novinar i autor internet portala Tango six blog, dizajnirani isključivo za jednu misiju, a to je borba protiv šumskih požara.