Pajević: Dosta je samoisključivanja

On je ocenio da je svako isključivanje iz tekućih procesa "poražavajuće" za interese Srbije.

"Samoisključivanje je najpogrešnija stvar. Zahvaljujući samoisključivanju iz devedesetih godina, a i kasnije, interesi Srbije nisu zastupani i branjeni na pravi način", rekao je Pajević.

On je u intervjuu Tanjugu ukazao na to da bi bilo dobro da to samoisključivanje što pre prestane i da Srbija preuzme logičnu ulogu glavnog regionalnog aktera, da utiče na kreiranje i vođenje procesa koji su od interesa za ceo region, a onda i za pojedinačne interese zemlje.

Pajević je kao primer naveo trgovinsku saradnju, podsetivši da Srbija ima trgovinski suficit jedino sa zemljama regiona, što bi, po njegovom mišljenju, trebalo maksimizirati.

Što se tiče fusnote za učešće Prištine, on smatra da bi bilo najjednostavnije i "sasvim dovoljno" kratko staviti do znanja na početku svakog sastanka da Beograd time što učestvuje na sastanku sa Prištinom ne priznaje Kosovo.

"Prisustvo u istoj prostoriji nema nikakve veze - ni direktne, ni indirektne sa priznanjem", istakao je Pajević, koji smatra da je retorika o opasnosti od priznavanja Kosova poslednjih godina bila "predimenzionirana".

"Dovoljno je držati se zakona i Ustava i to su “crvene linije”. Toliko puta je već rečeno da Srbija neće priznati Kosovo da mislim da više nema potrebe da se to ponavlja", kaže i dodaje da to dobro znaju i svi međunarodni partneri Srbije, i u EU, i u regionu.
Sa druge strane, napominje Pajević, treba učiniti sve da branimo naše prave interese.

"A naši pravi interesi leže u vrlo dinamičnoj regionalnoj saradnji u kojoj je Srbija glavni akter, jer ona po logici stvari, po svom geopolitičkom položaju, po svojim kapacitetima, po svojoj veličini ima mogućnosti da bude glavni regionalni akter", navodi šef Kancelarije.

Prema njegovom mišljenju, "velika retorika" je bila kontraproduktivna.

"Čak je u neku ruku služila kao neka vrsta fasade, skrivanja činjenice da i nije bilo ostvarivih planova, a da je bilo dosta pogrešnih poteza koji su nas odveli u nekakav ćorsokak iz koga je sada teško izaći", dodaje Pajević i ističe da je sada potrebno dosta odgovornosti da se iz tog ćorsokaka izađe.

On ne veruje da će Srbija u perspektivi zarad EU žrtvovati Kosovo, ali napominje da treba sačekati platformu na kojoj radi vrh države i da "treba raditi postupno i hladne glave".

Pajević istovremeno podseća da je za dalje evropske integracije neophodno primeniti sve što je dogovoreno u dijalogu Beograda i Prištine uz posredstvo EU i naglašava da ne veruje da će biti novih uslova iz Brisela, a da su postojeći sadržani u zaključcima Evropske komisije od 5. decembra.

"Ne očekujem nikakve nove uslove ukoliko se narednih meseci bude ozbiljno radilo na primeni onoga što je dogovoreno. Jako je važno da se razume da kada ispunjavamo ono što smo dogovorili stičemo odgovarajući ugled i kredibilitet i onda stvari teku normalno", objašnjava zvaničnik.

On upozorava da u slučaju, a takvih je bilo poslednjih godina, da se nešto dogovorimo, a da onda gledamo kako da izbegnemo "onda možemo da dođemo u neprijatnu situaciju da nam se postavljaju novi uslovi".

"I to je zaista pitanje kredibiliteta sa kojim se nadam da više nećemo imati problema jer se nadam da su te lekcije naučene i da će ih nova generacija političara drugačije tretirati nego prethodne generacije", dodaje on.

Govoreći o nastavku dijaloga sa Prištinom, direktor Kancelarije za evropske integracije kaže da se on može očekivati već početkom septembra ili u septembru.

"Potpuno je tačno da od nastavka dijaloga i suštine njegovog vođenja zavisi kako će organi EU proceniti i kada će doneti odluku o datumu za početak pretpristupnih pregovora, a to je sledeća etapa kojoj se Srbija nada", kaže Pajević.

Prema njegovim rečima, EU najvise insistira na "normalizaciji odnosa sa Prištinom, onako kako ona to formuliše".

"Sledeća stvar je da sačekamo ovogodišnji izveštaj o napretku koju EK za svaku zemlju objavljuje negde početkom oktobra i da naravno vidimo šta će nova vlada uspeti da uradi za narednih nekoliko meseci pa da dobijemo povratno mišljenje od EU kada je realno očekivati taj datum", objašnjava on.

Premda, kaže, ne voli nikakvo nagađanje ni obećavanje, "nerealan ali fantastičan datum bila bi zima 2012/2013, a realno bi bilo da to bude do narednog leta".

Dugoročno gledano, dodaje Pajević, članstvo u EU, u idealnom scenariju - ako se angažuju svi raspoloživi kapaciteti Srbije i sve radi maksimalnom brzinom, može da se "smesti u period od šest do osam godina", nakon čega sledi proces ratifikacije kada svaka država članica treba da ratifikuje pristupni ugovor sa Srbijom.

Foto: Tanjug

Kako ističe, datum zavisi od naše sposobnosti da se organizujemo i ozbiljnosti da to sprovodimo, ali i po ulasku u EU nije kraj istorije jer se nastavlja razvoj i modernizacija.

"Sam početak pregovora je početak jednog ogromnog posla. Korist je u procesima prilagođavanja. Mi prilagođavamo naše zakonodavstvo, celokupni pravni i ukupni sistem sa onim što postoji u EU i time činimo u svim tim oblastima neke boljitke", naglašava Pajević i dodaje da je zato važno objašnjavati značaj tih procesa.

Komentarišući najnovije istraživanje koje pokazuje da je 49 odsto građana za pristupanje Srbije EU, on ističe da je činjenica da podrška za ulazak u EU opada ali da su, u celini gledano, rezultati tog istraživanja izvanredni, jer je i dalje više od dve trećine građana za sprovođenje reformi, čak i da EU to ne traži.

"To govori o savršenom razumevanju od strane građana onoga što je svima bitno. Uprkos razočarenjima, uprkos nezadovoljstvu, uprkos teškoćama kojima smo izloženi građani i dalje jesu za sprovođenje reformi i za modernizaciju zemlje", napominje Pajević.

Prema njegovom mišljenju, jedan od razloga za pad evroentuzijazma je i taj što poslednjih 12 godina suština evropskih integracija nije na najbolji način tumačena našim građanima.

"Javnost je fokusirana na raznorazne datume za dobijanje nekog narednog koraka u evropskim integracijama, a ne na suštinu tog procesa. A suština tog procesa jesu reforme koje modernizuju našu zemlju i unapređuju naše živote", kaže on.

Još jedan od razloga je, po njemu, što se suviše pažnje poklanjalo jako velikim visokopolitičkim pitanjima koja su nas odvlačila od onoga što nam znači svakodnevni život.

Ceo materijal u pretpristupnim pregovorima je razvrstan u 35 poglavlja u kojima će se ona voditi, a sva su ona vezana za životna pitanja, a kada građani sve to razumeju mislim da će se vratiti i podrška evropskim integracijama, zaključio je Pajević.

On je pohvalio rad bivše direktorke kancelarije Milice Delević kao i Tanje Miščević koja je vodila Kancelariju pre nje, ali i celokupnog stručnog tima Kancelarije.