Uklanjanje mina sporo i veoma skupo

"Samo pod kasetnim bombama u Srbiji je još uvek 13 miliona kvadratnih metara. Primera radi, to je površina skoro tri Palićka jezera", kaže Petar Mihajlović, direktor Centra za razminiranje.

Najviše kasetnih bombi ima na jugu Srbije, kod administrativne linije sa Kosovom. Međutim, ta područja nisu jedina opasna po život - tu je još oko šest miliona kvadratnih metara pod minama i drugim eksplozivnim napravama.

Prema Mihajlovićevim rečima, u pitanju je izuzetno opasan posao, koji zahteva i vreme i velike količine novca.

"Trenutno se u Srbiji radi na osam projekata Centra i to prema pet projekata u Kuršumliji, u selu Merdare u opštini Kuršumlija, gde se uklanja kasetna municija, na jednom projektu u Paraćinu, gde se uklanjaju razna neeksplodirana razna ubojita sredstva, na jednom projektu na Kopaoniku, i to neposredno uz vojni objekat u kome se juče desila tragedija i na jednoj lokaciji u luci Prahovo", kaže on.

Kada će Srbija biti potpuno razminirana zavisi isključivo od novca, kaže Mihajlović. Do sada je iz međunarodnih donacija u tu svrhu potrošeno oko 25 miliona dolara.

"Do sada je u Srbiji razminirano oko 14 miliona kvadratnih metara prostora na kome se nalazila kasetna municija, mine i druga neeksplodirana ubojita sredstva. Očekujemo da ćemo u ovoj godini razminirati oko tri miliona kvadratnih metara na kome se nalazi kasetna municija. Kada će biti završena cela Srbija zavisi od sredstava, bilo donacija ili da se obezbede na neki drugi način", objašnjava Mihajlović.

Tokom bombardovanja 1999. godine NATO je najčešće koristio američke kasetne bombe tipa CBU-87 ili britanske BL-755.

"Razminiranje jednog kvadratnog metra pod kasetnim bombama košta od 0,8 do 2,5 evra", kaže Mihajlović.

Srbija, iako najveća žrtva kasetnih bombi u Evropi, jedina je zemlja u regionu koja nije potpisala Konvenciju o zabrani kasetne municije.