Afere političara padaju pred sudom

Poslednjih deset godina pred srpskim sudovima vode se procesi u kojima su glavni akteri ljudi iz javnog i političkog života.

Na optuženičkoj klupi našli su se bivši ministri, direktori, pripadnici pojedinih partija, državni službenici kojima se na teret stavljaju zloupotrebe službenog položaja. Ona najveće su se uglavnom završile sa oslobađajućom presudom.

Poslednji primer za to je prvostepena odluka Višeg suda u Beogradu kojom su oslobođeni Marija Rašeta Vukosavljević, bivša ministarka za telekomunikacije i još šest osoba.

Afera „aerodrom“ isplivala je pre osam godina, kada je državno tužilaštvo tvrdilo da su Rašeta Vukosavljević i njeni saradnici, tokom 2003. i 2004. godine, zloupotrebila službeni položaj prilikom izrade projekta i rekonstrukcije Terminala 2 i VIP salona na beogradskom aerodromu, čime su navodno državi naneli višemilionsku štetu.

Posle osam godina od započinjanja glavnog pretresa, sud je utvrdio da za to ne postoje dokazi. Prema prvostepenoj odluci, okrivljeni nisu stekli protivpravnu imovinsku korist, što bi se utvrdilo u drugom, finansijskom postupku, a takođe nije naneta ni šteta aerodromu. Naprotiv, kako je naglašeno, od ovog posla imaće dobit u dugom vremenskom periodu.

Nekadašnja ministarka u vladi premijera Zorana Đinđića tvrdila je da je njeno hapšenje, a kasnije i krivični postupak politički motivisano. Isto to tvrdi i Prvoslav Davinić, bivši ministar odbrane SCG.

Sedam godina posle izbijanja afere „pancir“ oslobođen je krivice, a sa njim i dvojica oficira Jovica Vučković i Milun Kokanović. Na teret im se stavljalo da su položaje zloupotrebili prilikom potpisivanja ugovora za nabavku vojne opreme tokom 2005. godine od zrenjaninske firme „Mile Dragić“.

Državi bi skupo mogla da košta svaka noć koju su u pritvoru proveli akteri afera koji su pred sudom oslobođeni. Najveći račun mogli bi da isporuče Dejan Simić i Vladimir Zagrađanin koji su iza rešetaka proveli po 80 dana. Mile Dragić iza brave je sedeo čitav mesec, dok je Marija Rašeta Vukosavljević pre nego što je puštena da se brani sa slobode provela samo jednu noć u pritvoru.Prema prvostepenoj odluci svi navodi tužilaštva da je Davinić iskorišćavanjem službenog položaja, vlasniku preduzeća „Mile Dragić“ pribavio korist u vidu dobijanja posla snabdevanja Vojske SCG vojnom opremom u vrednosti od 176 miliona evra - pali su u vodu.

Stav veća je da nema štete za državu, nema koristi za firmu „Mile Dragić“, koja je i ranije snabdevala vojsku. Davinić bi, prema mišljenju veća, položaj zloupotrebio da nije sproveo odluku. Bivši prvi čovek vojske SCG je tvrdio da je afera proizvedena kako bi bio uklonjen sa mesta ministra.

U februaru prošle godine Apelacioni sud potvrdio je odluku, takođe Višeg suda u Beogradu, kojom su bivši viceguverner NBS Dejan Simić i funkcioner SPS Vladan Zagrađanin oslobođeni krivice za uzimanje mita radi vraćanja dozvole za rad Kreditno-eksportnoj banci. Po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je pravilno utvrdio činjenično stanje i pravilno zaključio da nije dokazano da su Simić i Zagrađanin izvršili krivična dela koja im se stavljaju na teret.

U aferi „kofer“, Simić je bio optužen da je od predstavnika „Dunav TBI grupe“ tražio mito od dva miliona evra, da bi obezbedio toj kompaniji dozvolu NBS za obavljanje poslova finansijskog lizinga. Zagrađanin je bio optužen da je Simiću pomogao da stupi u kontakt sa predstavnikom „TBI grupe“ Vladimirom Cizeljom, odnosno za pomaganje u krivičnom delu primanja mita.

Sudsko veće je navelo da nije dokazano ni da je Simić tražio novac od bilo koga iz „TBI grupe“, pa ni od Vladimira Cizelja. Takođe, dokazano je da Simić nije preuzeo aktn-tašnu sa 100.000 evra koja je uneta u njegov stan, zbog čega je ceo slučaj nazvan aferom „kofer“.

U postupcima u kojima su donete pravosnažne presude kojima se okrivljeni oslobađaju krivice, oni imaju pravo da tuže državu zbog nanošenja materijalne i nematerijalne štete. Imaju pravo na naknadu zbog nezakonitog pritvora, ukoliko su bili u njemu, kao i da podnesu tužbu zbog povrede ugleda i časti.

Koliko su državu koštale ove afere, koliko je štete naneto ljudima koji su optuženi pa oslobođeni krivice, koliko će poreski obveznici morati da izdvoje sredstava da bi se namirila odšeta koju će svako od oslobođenih tražiti, to su samo neka pitanja koja se nameću pred celokupnim pravosuđem, ali i izvršnom vlašću čiji su pojednini delovi „davali ton“ nekim aferama.

Niko još, pa ni stručna javnost, nije analizirala koje su i kakve sve posledice ovako „pokrenutih“ pa „ugašenih afera. I, da li bi zbog toga neko trebalo da snosi neke posledice.

Tokom 2010. godine Viši sud u Beogradu obustavio je istragu protiv Zorana Janjuševića, nekadašnjeg savetnika premijera Zorana Đinđića, Nemanje Kolesara, bivšeg funkcionera Vlade Srbije i još dvojice osumnjičenih da su zloupotrebili službeni položaj u vezi sa privatizacijom fabrike cementa „Novi Popovac“ kod Paraćina. Takva odluka suda usledila je pošto je Više javno tužilaštvo odlučilo da odustane od krivičnog gonjenja protiv njih.