Slobodan mandat, lakše preletanje

Prvi je Nenad Kitanović s liste DS-a prešao u Poslanički klub URS. Zatim je SDPS Rasima Ljajića, koji je u parlament ušao sa DS-om, prešao u vladajuću koaliciju.

S liste demokrata otišao je i DHSS u grupu sa četiri poslanika SPO-a koji su se otcepili od LDP-a.

I Zaharije Trnavčević je s liste LDP-a prešao u vladajuću koaliciju, a Sanja Čeković zasad ostaje u klubu DS-a, ali će glasati samostalno.

Sada se mnogi slažu da slobodan mandat nije trebalo uvoditi bez klauzula i da možda treba zabraniti da u toku jednog saziva poslanici prelaze u drugu grupu. Ali, ne može se zabraniti da poslanik glasa za drugu grupu. „Preletači” nisu samo srpski specijalitet. U Hrvatskoj je u prva četiri saziva parlamenta prosečno 10 odsto poslanika menjalo dres. Može se očekivati da će i kod nas 10 odsto poslanika promeniti klubove, što bi bilo 25 ukupno. U Italiji je krajem devedesetih godina od 400 ljudi 99 promenilo partiju a neki su to činili i po dva puta. Treba reći i da neki ljudi prosto postanu nezadovoljni svojim strankama. Ipak, većina to radi iz interesa, pa bi bilo logično da budu sankcionisani, makar tako što se više neće glasati za njih. U razvijenim demokratijama „preletači” završe loše, a kod nas su bili promenljive sreće, piše Politika.

Đorđe Vukadinović, glavni urednik „Nove srpske političke misli”, kaže da moralna osuda za političare koji prelaze u drugi stranku ima svoju težinu, ali da ne može da nadomesti zakone.

„A ni moralna osuda ni zakoni ne mogu da nadomeste savest. Treba reći da principijelnosti nema ni u strankama, stranke nisu verne same sebi, biračima i principima pa kako onda da poslanici budu principijelni. Transfera među strankama u parlamentu bilo bi mnogo više da je tesna većina. Nada da će se posle moralne sankcije nešto promeniti suviše je tanka, bleda i na tankom štapu. I naš politički život je bez principa”, kaže Vukadinović.

Vukadinović kaže da nema savršenog rešenja za „preletače”, ali da bi jedno od rešenja bili većinski izbori ili proporcionalni s više izbornih jedinica.

„Do tada bi trebalo ukinuti slobodni mandat jer je to manje zlo. Uvođenje slobodnih mandata je, kako se objašnjavalo, po evropskim standardima. Mnoge stvari nisu ovde po evropskim standardima, pa šta? Jer, moralna osuda javnosti prođe kao svako čudo za tri dana.”, objašnjava Vukadinović.

Vladimir Vuletić, sociolog, kaže da kod nas i čitave stranke preleću u drugi tabor, a da vladajućim strankama ne odgovara da mandati budu vezani.

„Kada član jedne stranke pređe u drugu važno je da li će biti ’preletač’ ili će ga prihvatiti. Drugo je pitanje je i kako prelaske iz jedne u drugu partiju dovesti u razumnu meru. I fudbalerima je teško da pređu u drugi tim. Stranke su interesne grupacije, ali ponekad ne mogu da popune izbornu listu. Svi znamo zašto se prelazi iz jedne u drugu partiju, ali stranke ne razmišljaju da će svaka jedanput biti u opoziciji i da im onda neće prijati transferi. Idealistički je misliti da transfera jednog dana neće biti jer se ne može zabraniti da čovek menja mišljenje”, objašnjava Vuletić.

Da bi se transferi sveli na najmanji broj, važno je da stranke znaju s kim imaju posla, a kod nas stranke ne rade mnogo na kadrovima, objašnjava on.

"Nije lako ni promeniti stranku, jer menjate socijalno okruženje i mrežu. Ali, ponekad ljudi zaista i nisu zadovoljni politikom svoje stranke. Setimo se da je zbog toga više članova SPO-a prešlo u druge partije. Rizično je menjati stranku, jer mnogi zbog toga nemaju političku budućnost, naročito oni za koje se zna i cena prelaska. Ima ljudi koji imaju članske karte nekoliko partija. Ali, ima i onih koji su uspeli u novim strankama”, objašnjava Vuletić.

Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, misli da je malo verovatno da će „preletači” biti osuđeni od strane građana jer male transfere ljudi i ne registruju, već samo velike. I on misli da predsednik stranke treba da proceni kadrove i da obrati pažnju na pouzdanost ljudi jer sutra možda treba da ih imenuje na važne funkcije. Predsednik može da bude i sankcionisan ako ne vodi dobro kadrovsku politiku. „Koliko je lider dobar vidi se i u pravljenju poslaničkog kluba.”

„Političko-moralna pouka za ’preletače’ bi bi bila da se na sledećim izborima ne glasa za njih i zato će morati da se uspostavi menadžment ljudskih resursa. Naša javnost je oguglala na šokove i ne reaguje na ’preletače’, jer od političara ništa i ne očekujemo. Vladajuća koalicija u prvim mesecima mandata neće menjati zakone. Imaju komotnu većinu i odgovara im slobodan mandat. Možda će imati i dvotrećinsku većinu ali od toga je važnije šta će uraditi. Koliko poslanika imate je važno za stranački primat”, kaže Stanković.