"Iran naoružavao muslimane u BiH"

Bivšem komandantu Vojske RS pozlilo je u četvrtak u sudnici Haškog tribunala zbog čega u petak nije bilo ročišta.

"Unprofor je znao za to, ali nije imao mandat da sprečava nabavku ili snabdevanje oružjem", izjavio je Harland tokom unakrsnog ispitivanja.

Ujedinjene nacije su 1991. godine uvele embargo na oružje, kojim je svim državama bilo zabranjeno da snabdevaju oružjem vojske u bivšoj Jugoslaviji.

Harland je izjavio da je Iran dostavljao oružje muslimanima preko Hrvatske, uz znanje SAD i drugih zemalja.

On je rekao da je oružje prelazilo preko Hrvatske "uz određeni danak", objasnivši da je deo oružja ostajao u toj zemlji. Prema Harlandovim rečima, bilo je još kanala za dopremanje oružja.

"Turska je takođe dostavljala oružje avionima u niskom letu", kazao je bivši službenik za civilna pitanja i politički savetnik Unprofora.

U Sarajevo nije dolazilo teško naoružanje, ali lako naoružanje se kretalo u oba pravca kroz tunel ispod aerodroma Butmir, koji je bio širok manje od dva metra, naveo je svedok tužilaštva.

Harland je izjavio da su i muslimanska i srpska strana kršile sporazum o demilitarizaciji zaštićenih zona Srebrenice i Žepe, ali da je vazdušnim napadima NATO prećeno samo Srbima a da zbog napada muslimanskih snaga na Ukrajince nije tražena akcija NATO.

"U slučaju Srebrenice i Žepe postojao je konkretan sporazum (iz 1993. godine) između bosanske vlade i Srba o demilitarizaciji", rekao je on i dodao: "Obe strane su kršile taj sporazum, ali je samo Srbima prećeno."

Harland je objasnio da je suština mandata Unprofora bila da odvrati napade na zaštićene zone "svim potrebnim sredstvima", a da su međunarodne snage vremenom ustanovile da je "nemoguće odvratiti te napade bilo kakvim drugim sredstvima osim silom".

"Srbi su reagovali samo na korišćenje sile ili eventualno pretnje silom", kazao je on.

Podsećajući da je napad na pijacu Markale 28. avgusta 1995. godine bio povod za akciju Unprofora i NATO protiv srpskih položaja, Harland je ocenio da bi, "da nije to izabrano kao povod, bilo izabrano nešto drugo" jer je Unprofor, prema njegovim rečima, želeo da se sila "principijelno koristi protiv srpskih snaga".

Na pitanje Mladićevog advokata Branka Lukića da li to znači da Srbi nisu mogli da izbegnu napade, Harland je odgovorio: "Ne, osim ako ne bi prestali da se bore."

Bivši službenik za civilna pitanja i politički savetnik Unprofora ispričao je da je, kada su muslimanske snage napale ukrajinske pripadnike mirovnih snaga u Žepi, koje su zadržali kao taoce, smesta nazvao tadašnjeg premijera BiH Harisa Silajdžića.

"Upozorio sam ga da će (zbog tog incidenta) za nas biti puno teže da na predstojećem sastanku u Londonu zastupamo interese korišćenja sile protiv Srba", rekao je Harland.

Lukić je konstatovao da zbog napada na Ukrajince nije tražena akcija NATO protiv bošnjačke vojske, što je Harland potvrdio.
Govoreći o padu Žepe, Harland je rekao da je 27. jula 1995. godine postignut dogovor o evakuaciji civila, ali da komandant bošnjačkih snaga u tom području Avdo Palić nije pristao da preda borce i da je ubijen, o čemu su narednog dana Mladić i general Zdravko Tolimir obavestili Unprofor.

Harland je izjavio i da su Iran, Turska i još neke zemlje snabdevale oružjem muslimane tokom rata u BiH.
Unprofor je znao za to, ali nije imao mandat da sprečava nabavku ili snabdevanje oružjem, rekao je Harland tokom unakrsnog ispitivanja.

Predsedavajući sudija Alfons Ori na početku današnjeg zasedanja nije pominjao Mladićevo zdravlje, već je odmah pozvao branioca Branka Lukića da nastavi unakrsno ispitivanje Harlanda.

Mladić (69) je mirno pratio ispitivanje, povremeno klimajući glavom u znak odobravanja. Nekoliko puta u prvom delu zasedanja, Mladić je glavu oslonio na šake, masirajući slepoočnice.

Prošlog četvrtka, suđenje je bilo prekinuto posle jednog sata, pošto je Mladić požalio da mu nije dobro. Potom mu je bio izmeren visoki krvni pritisak i prebačen je u bolnicu.

U sudski pritvor u Sheveningenu vraćen je u petak, pošto pregledima nije pronađen "nikakav poremećaj" u njegovom zdravstvenom stanju, kako je izjavila predstavnica Tribunala Nerma Jelačić.

Mladićev advokat Lukić izjavio je, takođe prošlog petka, da su dva pregleda na skeneru pokazala da Mladić nije doživeo moždani udar. Pre nego što je bio uhapšen, krajem maja prošle godine, Mladić je preživeo tri moždana udara.

Prema njegovim rečima, uzrok kratkog pogoršanja Mladićevog stanja bio je verovatno visok krvni pritisak ili povišeni nivo šećera u krvi.

Bivši komandant Vojske Republike Srpske optužen je za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva artiljerijskim i snajperskim napadima i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95.