"Izetbegović sprečio evakuaciju"

Harland je izjavio da je bilo perioda napetosti između civilnog i vojnog rukovodstva bosanskih Srba. "Mislim da je bilo razdoblja kada bi dolazilo do napetosti između civilnih struktura pod (Radovanom) Karadžićem i vojnih struktura pod Mladićem", rekao je Harland, koji je bio raspoređen u Sarajevu od juna 1993. godine do kraja sukoba.

Bivši službenik za civilna pitanja i politički savetnik Unprofora rekao je i da je muslimanska vlada 1993. sprečila evakuaciju civila iz Srebrenice, koju je Unprofor predložio.

Harland je rekao da u arhivama Unprofora postoji dokument koji pokazuje da je Unprofor u proleće 1993. godine predložio evakuaciju civila iz Srebrenice, koja je čak bila počela, ali da ju je vlada BiH zaustavila.

I tadašnji predsednik BiH Alija Izetbegović potvrdio mi je da je ta inicijativa sprečena, kazao je svedok tužilaštva tokom unakrsnog ispitivanja Mladićevog savetnika odbrane Branka Lukića.

Harland je priznao da je u demilitarizovanim zonama Srebrenici i Žepi bilo oružja i vojske, kao i da je Unprofor bio obavešten o napadima muslimanskih snaga u tom području, ali dokazi o ubijanju Srba bili su, kako je rekao, veoma ograničeni.

Govoreći o situaciji u Sarajevu, gde je bio raspoređen od juna 1993. godine do kraja sukoba, Harland je ocenio da su Srbi "mogli da primene mnogo veći pritisak od onog koji su činili".

Da su to uradili, mogli su da dovedu do pada odbrane grada, izjavio je Harland, ocenivši da bi "zauzimanje grada, uz poštovanje zakona i običaja ratovanja, bilo manje drastična mera od sankcija" usmerenih protiv civilnog stanovništva.

Opisujući situaciju u Sarajevu, naveo je da je vladala atmosfera straha i beznađa, da je moral bio na niskom nivou i da je bilo dezertiranja. On je potvrdio da su muslimani svesno izazivali nestašice gasa i struje u Sarajevu, kao i da su iz snajpera gađali ljude koji su popravljali vodove i prikazivali da to čine Srbi kako bi dobili međunarodnu pomoć.

"Neki s bosanske strane su smatrali da će neki potezi biti od pomoći da izazovu zapadnu vojnu intervenciju. Izetbegović mi je lično rekao da stanovništvu ne treba omogućiti da izađe iz Sarajeva", kazao je Harland.

"Da li ste bili obavešteni da su srpski civili ubijani u Sarajevu?", upitao ga Lukić.

"Da", odgovorio je Harland i dodao da je Unprofor pokušavao da ustanovi etničku pripadnost žrtava, kao i uzrok smrti.

Na pitanje koliko je Srba ubijeno tokom rata, on je odgovorio da je tokom opsade život izgubilo oko 10.000 ljudi, od kojih su oko 1.000 bili Srbi i nije se složio s Lukićevim navodima da je ubijeno više od 5.000 Srba.

Vlada u Sarajevu je 1993. godine, prema njegovim rečima, "jašući na talasu međunarodne podrške, zauzela tvrdju linju u među pregovorima".

"Oni su smatrali da povećana verovatnoća da će NATO koristiti vazdušne udare protiv Srba pojačava njihovu poziciju i nadali su se boljem ishodu u pregovorima", ocenio je Harland.

Na Lukićevo pitanje da li to znači da je svaka pretnja vazdušnim udarima protiv Srba pojačavala poziciju bošnjačke vlade, svedok je odgovorio: "Da, apsolutno".

Poziciju Srba je vremenom, prema njegovom mišljenju, oslabio čitav niz faktora, među kojima sankcije koje je Beograd uveo bosanskim Srbima pod pritiskom Zapada, uspesi muslimanskih snaga koje su jačale zahvaljujući zapadnim i islamskim zemljama, kao i akcije NATO protiv Srba.

Prema Harlandovim rečima, u Mostaru, zapadnoj Hercegovini, pa i Kiseljaku, u centralnoj Bosni, bilo je hrvatskih jedinica i bilo je očigledno da Zagreb naoružava i finansijski podržava Hrvate u BiH, dok je zenička oblast bila poznata po velikom broju mudžahedina. Ipak, nijednoj strani osim Srbima nije bilo prećeno vazdušnim napadima, kazao je on.

Harland, koji je često prisustvovao sastancima lidera svih strana i sreo se s Mladićem dvadesetak puta, izjavio je da je bilo perioda napetosti između civilnog i vojnog rukovodstva bosanskih Srba.

"Mislim da je bilo razdoblja kada bi dolazilo do napetosti između civilnih struktura pod (Radovanom) Karadžićem i vojnih struktura pod Mladićem", rekao je on.

Harland rekao je da su se visoki oficiri VRS prema Mladiću odnosili "s velikim poštovanjem". "Nikada nismo posumnjali da je on oficir koji ima svu komandu", čak i kada je reč o manjim događajima na terenu, rekao je svedok.

Suđenje Mladiću biće nastavljeno sutra unakrsnim ispitivanjem Harlanda.

Mladić, bivši komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, optužen je pred Haškim tribunalom za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Uhapšen je 26. maja 2011. godine i izručen Tribunalu, gde se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice. Suđenje mu je počelo 16. maja ove godine.