17 godina od zločina u Srebrenici

U Memorijalnom centru sahranjeno je 520 identifikovanih žrtava, ubijenih u Srebrenici jula 1995. godine.

Predsednik Organizacionog odbora obležavanja 17. godišnjice genocida Ćamil Duraković rekao je da se desio incident, odnosno da su "neki danas zviždali gostima u Srebrenici" i dodao da je na njega bačena flaša.

Udruženja iz Srebrenice su ove godine odlučila da neće dozvoliti "isprazne političke govore", dodajući da je do sada "komemorativni skup korišćen za političku demagogiju".

"Ne želimo srceparajuće političke govore iza kojih ne stoji nikakva akcija", saopštila su srebrenička udruženja.

Foto: Beta

Komemoracija u Potočarima počela je intoniranjem himne Bosne i Hercegovine, a zatim je usledilo odavanje počasti žrtvama minutom ćutanja i izvođenjem recitala "Pjesma o Srebrenici" Abdulaha Sidrana.

Skupu je prisustvovalo nekoliko hiljada osoba, među kojima delegacija Skupštine Republike Srbije, premijer Hrvatske Zoran Milanović, šef Delegacije Evropske unije u BiH Peter Sorensen, jordanski princ Hasan bin Talal, njujorški rabin Artur Šnajer, zamenik premijera Turske Bekir Bozdag i drugi. Najavljen je i dolazak brojnih javnih ličnosti, među kojima će, kako su nezvanično potvrdili u odboru za organizaciju, biti i holivudska zvezda Anđelina Džoli.

Rabin glavne njujorške sinagoge Artur Šnajer kazao je da je "zločin počinjen u ime vere, najveći zločin".

Foto: Beta

"Brutalnost onoga što se ovde dogodilo ne može se nikada zaboraviti. Razmere ovog zločina se moraju pamtiti, a ne poricati jer se istorijske činjenice ne mogu menjati", rekao je Šnajer i istakao da saoseća sa građanima Podrinja jer je i sam u holokaustu izgubio sve članove svoje porodice.

"Ipak, nisam se okrenuo ni protiv boga ni protiv ljudi. Ceo život sam posvetio izgradnji mostova među ljudima, u traganju za mirom i pravdom, a sve u spomen na moju porodicu i milione koji su ubijeni", kazao je rabin. "Jedini greh žrtava jeste što su postojale, što su rođene, što su sanjale i volele kao ljudska bića", rekao je on. "Bio je to zločin protiv Evrope, protiv boga, čovečnosti, a mi moramo na ovaj sveti dan da kažemo: Nikada više! - i da to zaista i mislimo", poručio je Šnajer.

Ukazao je da "za počinioce ovog zločina, oproštaja nema" jer "oni nose ožiljak koji niko ne možeda izbriše. Ali koliko god vremena bude trebalo, pravda mora biti zadovoljena. Dok osuđujemo neporeciv zločin, moramo priznati da ostatak sveta, kao i mi, snosi deo krivice. Kao što je ovaj zločin protiv čovečnosti, celo čovečanstvo je odgovorno jer je taj zločin dopustilo".

Rabin je ukazao da je zločine u Srebrenici "dopustio svet koji je ćutao i nije upotrebio svoju moć da spreči tragediju". Prema njegovim rečima, ćutanje nije rešenje, "ono samo ohrabruje počinioce, pa se zbog ćutanja plaća visoka cena".

On je dodao da je to lekcija koju svet danas mora da ponovo nauči, ističući da upravo veliku tragediju čini sirijski režim protiv svog naroda.

Foto: Beta

Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko saopštio je da se "BiH može oporaviti i krenuti napred kroz stalnu potragu za pravdom i sistematsko dokumentovanje onog što se desilo u Srebrenici i na drugim mestima tokom sukoba". "Istina će pobediti - čak i među onima koji se tvrdoglavo kriju od nje", naveo je Incko.

"Građani Evrope iskazuju solidarnost sa onima koji u Srebrenici tuguju za svojim najdražima", rekao je visoki predstavnik i dodao da je 11. juli, Evropski dan sećanja, "dan kada se još jednom mora ponoviti istina, kao jedini način ponovnog uspostavljanja moralne ravnoteže u društvu".

"Samo na osnovu istine podeljeno društvo može da počne sa procesom izlečenja i da krene napred", rekao je visoki predstavnik u BiH.

Beta

Incko je juče prepešačio deo puta sa hiljadama učesnika srebreničkog "Marša mira". "Društvo može aktivno i odlučno da jača alternativu zlu, protivtežu zlu, a to je stvarnost i život izgrađen na pravdi", rekao je Incko.

Povodom obeležavanja 17. godišnjice stravičnog zločina u Srebrenici oglasili su se i američki predsednik Barak Obama i izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin.

Šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton i komesar za proširenje Štefan File odali su počast žrtvama genocida u Srebrenice i pozvali na pomirenje u regionu.

"Naše misli su sa onima koji su izgubili najmilije u genocidu jula 1995.", kaže se u zajedničkom saopštenju Ešton i Filea.

Oni su pozvali političke lidere u Bosni i Hercegovini i region da doprinesu procesu uspostavljanja pravde, pomirenja i priznanja onoga što se dogodilo.

"Od njih očekujemo da naprave dodatne korake ka budućnosti u kojoj je događaj poput Srebrenice nezamisliv, a svi uvažavaju žrtve", kaže se u saopštenju. Među 520 žrtava, koje su danas sahranjene u Memorijalnom centru Potočari, je i šest dečaka koji u trenutku kad su ubijeni nisu imali ni 15 godina. Najstarija žrtva je jedna od tri žene, rođena 1901, koju su Mladićeve jedinice ubile u 94. godini.

Kao i ranijih godina, i danas je ukopano i po nekoliko članova jedne porodice, potvrđuje Kenan Karavdić, zamenik direktora Gradskog groblja u Visokom, odakle su otpremljeni posmrtni ostaci žrtava.

Za mnoge porodice ovaj tenutak je još tragičniji zbog činjenice da su brojni posmrtni ostaci, koji će biti pokopani, zapravo nekompletni. Oni su pronađeni u takozvanim sekundarnim masovnim grobnicama, nakon što su tela iskopavana i premeštana u pokušaju prikrivanja zločina.

U Srebrenici je juče, povodom sedamnaestogodišnjice genocida, održana komemorativna sednica za sve nedužne žrtve ubijene u toj opštini tokom rata u Bosni i Hercegovini.

Predsednik Skupštine Opštine Srebrenica Radomir Pavlović pozvao je prisutne, među kojima su bili opštinski funkcioneri, ali i brojni međunarodni predstavnici u Bosni i Hercegovini, da na prigodan način odaju počast svim ubijenim.

Beta

Rezoluciju o Srebrenici doneo je Evropski parlament 2009. i njom pozvao države članice EU i države zapadnog Balkana da obeležavaju 11. jul kao Dan sećanja na srebreničke žrtve.

Prema presudi Međunarodnog suda pravde u Hagu, 11. jula 1995. u Srebrenici se, koja je tada bila zaštićena zona UN, dogodio genocid u kome je planski ubijeno više od 8.000 osoba muslimanske veroispovesti, i to uglavnom muškaraca. Za taj zločin se u Haškom tribunalu sudi Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću.

U ponedeljak je saslušan i prvi svedok na suđenju Ratku Mladiću, Elvedin Pašić, koji je svedočio o ubistvima muslimana u junu 1992. Nevladina organizacija "Žene u crnom" organizovala je u utorak, u centru Beograda, javni skup "Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici!".

Helsinški odbor za ljudska prava u Beogradu je ocenio da je u Srbiji na delu pokret negiranja i poricanja genocida u Srebrenici i da država treba da donese zakon kako bi se tako nešto sankcionisalo.