Mnoga deca ne znaju ko im je otac

Istraživanje Udruženja građana "Luneta" na beogradskom uzorku utvrdilo je da na svakih četiri-pet školskih odeljenja ide jedno dete s nepoznatim ocem.

"U domovima za decu i mlade bez roditeljskog staranja samo prošle godine imali smo 18 mališana bez poznatog oca, u domovima za decu i mlade sa smetnjama u razvoju devet, a u hraniteljskim porodicama osam", kaže Gordana Ković iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Ali, to je samo mali deo onih o kojima najdirektnije brinu institucije sistema. Onih koji žive samo sa majkama, vrlo često u teškim ekonomskim uslovima, nebrojeno je više. Prema zvaničnoj statistici, svaka peta žena na porođaj ide bez burme, a samohranih roditelja ima oko 74.000. Njihova deca su diskriminisana u onosu na ostale, jer pravo na izdržavanje ne ostvaruju u preko 85 odsto slučajeva, tvrde u Udruženju "Luneta". "Istraživanje koje su radile naša organizacija i organizacija Inicijativa za razvoj i saradnju, pokazalo je da su u društvu najbolje prihvaćeni i situirani udovci ili udovice i njihova deca, drugi na lestvici su razvedeni i njihovi mališani, ispod njih su vanbračna deca i na samom dnu deca bez priznatog očinstva", kaže Spomena Milačić iz "Lunete".

Deca koja umesto imena oca imaju crtu pripadaju različitim kategorijama, ali jedno im je zajedničko - stigmatizacija. Nekima su majke prostitutke, drugima su silovane, a ponekad prosto nisu želele da prijave partnere koji su ih ostavili i zatraže utvrđivanje očinstva. Ima i dece koja znaju ko su im očevi, ali roditelji nemaju papire, pa ne mogu ni da budu zavedeni u dečje krštenice. To su takozvani pravno nevidljivi, i ima ih najmanje 7.000. "Deca sa nepoznatim očevima imaju jednak položaj kao i ostala vanbračna deca. Ona imaju prednost prilikom upisa u vrtić, i imaju pravo na dečji dodatak i drugu materijalnu pomoć pod povoljnijim uslovima nego kada su porodice kompletne", kaže Dragan Vulević, pomoćnik ministra rada i socijalne politike.

Prosečan dečji dodatak, prema podacima Mreže organizacija dece Srbije, iznosi 20 evra po detetu. Oni dodaju da poneka majka uspe da ostvari i pravo na materijalnu pomoć, ali to je nedovoljno za normalan život.

U MODS upozoravaju i da decu bez oca često rađaju maloletnice, a 16 odsto adolescentkinja već su majke. Većina njih je siromašna. Za dečje dodatke, kažu, izdvaja se samo 0,3 odsto BDP, a od svih koji imaju pravo na dodatak prima ga samo 40,6 odsto. To znači - troje od petoro dece.