Vreli dani radnika na kopovima

"Radni staž mi je 30 godina, 25 godina sam neprekidno na uglju, to je za nas sasvim normalno, da li je niska temperatura ili visoka temperatura, mi moramo da proizvodimo ugalj da bi imali električnu energiju, " kaže Miroslav Suzić, koji radi na površinskom kopu "Drmno".

I pored toga što kažu da su navikli na ekstremne uslove, postoje mere zaštite. Na ovom kopu radi oko hiljadu i po radnika.

"U onim situacijama gde su ljudi izloženi suncu i temperautrama do 40 stepeni, u priodu od 11 do 16h izlaze na češće pauze, to znači da na svakih sat vremena imaju pauze od 15 minuta, ljudi se sklanjaju sa sunca, doturaju im se osvežavajući napici - hladna voda, kisela vodi, sokovi," kaže Zoran Milošević, upravnik na površinskom kopu "Drmno".

Jedino mesto na kome je nešto hladnije je klimatizovana kabina bagera za iskopavanje uglja.

"Klimatizovane su mašine, ali se dosta ugreju, da ne mogu ni klime toliko da postignu da ohlade. Ipak su to mašine od gvožđa, greje se, znate i sami… Staklom su obložene kabine, ali šta ćemo, moramo da izdržimo," kaže Dragan Dičić, radnik u kabini bagera.

A da bi struja stigla do klima uređaja u našim stanovima i kućama, neophodno je da se ona proizvede. Za jedan kilovat-sat neophodno je oko 1,5 kostolačkog lignita. U Uslovima za koje sami radnici kažu da podseća na one u pustinji Sahari ovde se svakog dana proizvede i do 30 hiljada tona uglja.