File: Moguć izlazak BiH iz blokade

On je to izjavio izjavio tokom sastanka sa bosanskohercegovačkim političkim vrhom u Briselu.

"Bosna i Hercegovina ima jasnu evropsku perspektivu, ali je na političarima da se dogovore kako da ubrzaju napredak", izjavio je File tokom pauze briselskog dijaloga EU-BiH na visokom nivou koji je počeo danas popodne.

File je u Briselu okupio lidere svih značajnijih institucija BiH i političkih parija iz oba entiteta, kako bi se u razgovoru sa visokim funkcionerima Evropske komisije razjasnilo šta se tačno očekuje od Bosne.

"Cilj je da objasnimo kako proces evrointegracija funkcioniše i da im pomognemo da uspostave koordinacioni mehanizam između entiteta i državnog nivoa", rekao je File i dodao da je za sledeću fazu proširenja neophodno da BiH počne da govori "jednim glasom".

"Na političarima je da odluče koji će model koordinacije primeniti. Mi smo tu da pomognemo i da ponudimo politički most prema pregovorima o pridruživanju", izjavio je komesar.

On je, međutim, podvukao da ne očekuje da na današnjem razgovoru dođe do proboja političke blokade u BiH, već da očekuje rezultate na duži rok.

Uoči početka dijaloga, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je, međutim, izjavio da ne veruje da je unutar BiH moguće postići dogovor o bitnim pitanjima. On je ocenio da je sastanak državnih i političkih vođa iz BiH i Evropske komisije loše pripremljen i da "briselska administracija ignoriše realnost u BiH", ako traži da neko nastupa kao "jedan glas u ime BiH".

"Niko ne može nastupati u ime BiH jer za to nema institucionalnih ovlašćenja", podvukao je Dodik, ocenivši da je to birokratski nametana iluzija.

File je u pauzi sastanka izjavio da je za napredak BiH ka članstvu u Evropskoj uniji nužno stvoriti "koordinacioni mehanizam" entiteta i centralne države, "zvalo se to federalno ustrojstvo ili ne".

Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović je na sastanku istakao da "evropsku budućnost BiH možemo izgraditi samo kroz kompromise koji uvažavaju interese i prava svih: države, oba entiteta, sva tri konstitutivna naroda i svih građana BiH".

"Zato buduće reforme", po rečima Izetbegovića, "ne treba da idu niti u pravcu centralizacije, niti u pravcu decentralizacije, već ka integraciji, koordinaciji i sinhronizaciji".

Izetbegović je rekao da je glavni problem BiH nemogućnost da se politički sporovi reše unutar institucija i ocenio da je došlo do ponovne političke krize u BiH, posebno u Federaciji.

On je rekao da je zato nužno da se "mehanizam koordinacije evropskih poslova u BiH" mora naći "kroz uvažavanje Dejtonskog državnog uređenja i postojeću organizaciju državnog aparata", tako da to bude njegova delotvorna nadgradnja i dopuna.

Dodik je naglasio da "niko može nastupati u ime BiH, odnosno može se govoriti jednim glasom samo ako iza toga stoji jasan i gotov dogovor".

"Toga nema, pa je to očekivanje jednog glasa još jedan pokazatelj da briselska administracija ignorira realnost u BiH, a ta je realnost konstantna kriza, očigledna za sve koji je u BiH žive", rekao je Dodik.

Predsednik RS je primetio da izlaz iz te situacije jeste "vraćanje na izvorne dejtonske principe".

"Evropski put ne može da bude prema redizajnu BiH - ponuda iz Brisela interesovala bi nas ako se uvaži ustavna struktura BiH, a ne da ona bude istiskivanje RS i nastavak trendova prema entralizaciji", objasnio je on. "Osim toga", dodao je, "bilo bi dobro i da evropska strana objasni onima koje je pozvala u Brisel, u kakvom se stanju nalazi sama EU".

"Kriza je velika, analize idu i do toga da se ovakva Unija raspada i pravi nova. Želim ih čuti, kako oni sebe vide, da li mi možda jurimo za nečim što je besmisleno?", zapitao je Dodik. Dodao je rekao da ne veruje i ne očekuje da će se EU raspasti, ali "želi čuti sa evropske strane realno stanje".

Na sastanku s visokim zvaničnicima Evropske komisije učestvuju i predsednik Saveta ministara BiH Vjekoslav Bevanda, ministar bezbednosti BiH Sadik Ahmetović, predsednik Federacije BiH Nermin Nikšić, premijer RS Aleksandar Džombić, kao i politički prvaci Mladen Bosić, Sulejman Tihić, Fahrudin Radončić, Dragan Čović, Božo Ljubić i Zlatko Lagumdžija, koji je takođe šef diplomatije BiH.