Beograd: Povećana potrošnja struje

"Ostvareni protok električne energije u Beogradu juče je iznosio 16.150 megavat časova sa najvećim opterećenjem od 820 megavata u večernjim časovima, tačnije u 21.45 minuta", rekla je Tanjugu Sandra Alagić iz Elektrodistribucije Beograd. Ona je naglasila da struje ima dovoljno.

Alagićeva je rekla da ima dovoljno električne energije za sve građane na području Beograda i da ne veruje da će biti bilo kakvih nestašica struje u narednom periodu.

Trenutna potrošnja u Beogradu je takva da nema potrebe da se apeluje na štednju i racionalizaciju potrošnje, jer je sistem stabilan i nije bilo kvarova ni na jednom naponskom nivou, ocenila je Alagićeva.

Ona je istakla da se u snabdevanju električnom energijom ne pravi selekcija i da su sve ustanove podjednako prioritetne i potrošači u oblasti privrede i domaćinstava, ali da se uvek vodi računa o tome da ustanove kao što su bolnice funkcionišu besprekorno.

Ustanove koje su od opšteg društvenog i državnog interesa za funkcionisanje Beograda imaju agregate i vodi se računa o tome kada se rade remonti i planska isključenja, kazala je Alagićeva.

Ona je rekla da u EDB-u nastoje da prate situaciju na terenu i svake godine elektroenergetsku mrežu projektuju planski shodno prijavljenim objektima za legalizaciju i u odnosu na broj novih potrošača.

Međutim, problem su divlja gradnja i divlja naselja na obodu Beograda, gde je bilo ispada ili kvarova u zimskom ili letnjem periodu. Alagićeva je navela da godinama postoji problem u snabdevanju strujom pojedinih prigradskih naselja, kao što su Ledine i izrazila nadu da je taj problem biti saniran.

Ledine nije samo stambeno naselje, nego i industrijska zona, kakva je nikla i duž Zrenjaninskog puta u Krnjači, Borči i Ovči, podsetila je Alagićeva.

U Beogradu, kao i u celoj Srbiji, električna energija se koristi za grejanje, čemu doprinosi i cena struje, rekla je Alagićeva, ukazujući na praksu u svetu, gde se električna energija ne koristi za grejanje.

Alagićeva je rekla da se sada pojavio problem nedostatka sredstava, jer EDB potražuje više od 18 milijardi dinara, od čega polovinu duguju potrošači iz oblasti privrede, a drugu polovinu potrošači iz kategorije domaćinstva.

"Ukoliko ne budemo naplatili sva svoja potraživanja možemo čak i da dovedemo u pitanje remont i rekonstrukciju mreže i pripremu za predstojeću zimsku sezonu u pitanje", upozorila je Alagićeva.

Ona je rekla da postoje područja grada kao što je Novi Beograd, gde je potrošnja struje gotovo izjednačena u zimskom i letnjem periodu, jer potrošači zimi često uključuju grejalice, a leti klima-uređaje.

Alagićeva ističe da je potrebna jača zakonska regulativa za sve potrošače koji kradu električnu energiju, što nanosi milionske štete.

Svake godine ulažu se znatna sredstva u remont i rekonstrukciju elektroenergetske mreže kako bi snabdevanje bilo što bolje, a godišnje se podiže između 150 i 200 niskonaponskih trafo-stanica, kazala je Alagićeva.

Ona je rekla da EDB ulaže napore da snabdevanje građana strujom svake godine bude sve bolje i da u tom pogledu Beograd funkcioniše kao i gradovi u bilo kojoj evropskoj zemlji.

Potvrdu za to predstavljaju rekonstrukcije, remonti i oprema koja se koristi i koja je na najvišem nivou tehničkog razvoja, po čemu se ne zaostaje ni za Francuskom, ni Nemačkom, dodala je Alagićeva.