Srbija još bez rang liste fakulteta

On je istakao da su problemi zbog nepotpisivanja naučno-istraživačkih radova sada otklonjeni.

Bumbaširević je u intervjuu Tanjugu objasnio da je i sam ministar prosvete i nauke Žarko Obradović govorio o potrebi da se fakulteti i univerziteti rangiraju u Srbiji, ali je istakao da na tome još dosta trebati da se radi.

"Veoma je teško napraviti objektivnu rang listu fakulteta. Posebno što je nekad teško upoređivati međusobno različite fakultete. Možda bi se u okviru iste vrste fakulteta mogla napraviti neka rang-lista", kazao je Bumbaširević, koji je dekan i redovni profesor na Medicinskom fakultetu.

Osvrćući se na prestižnu Šangajsku listu, na kojoj se prošle godine Univerzitet u Beogradu nije našao, Bumbaširević kaže da očekuje da se on uskoro nađe na njoj jer su svi problemi od prošlog puta ukonjeni, i dodao da je po svim ostalim parametrima UB zaslužio da se na njoj nađe.

"Dolaskom na takvu jednu listu UB bi postao atraktivniji za strane studente", objasnio je novoizabrani rektor.

Privlačenjem stranih studenata, kako je dodao, univerzitet bi mogao da zaradi više novca, a tome bi doprineli i atraktivniji interdisciplinarni studijski programi. Kao još jedanu mogućnost da fakulteti zarade, ne čekajući da im država isplati dugovanja, Bumbaširević vidi i kroz dobijanje različitih međunarodnih projekata.

Država, prema njegovim rečima, duguje dosta novca fakultetima i ističe da je "teško očekivati da ona u nekom skorijem vremenskom periodu, posebno uzimajući u obzir ekonomsku situaciju, može da ih vrati".

"Međutim, nadam se da će država iznaći načina pre svega da obezbedi normalan rad fakulteta i univerziteta, jer je to izuzetno značajno, posebno ako uzmemo u obzir strateška opredeljenja kojima je planiralo povećanje broja visokoobrazovanih ljudi u Srbiji", kazao je Bumbaširević.

Iako će ga u oktobru u Rektoratu na Studentskom trgu dočekati brojni problemi, Bumbaširević je naveo da će mu osnovni zadatak biti bolje i adekvatnije pozicioniranje UB u okviru evropskog prostora visokog obrazovanja i istraživanja.

On je kazao da će raditi i na unapređenju kvaliteta nastave na svim nivoima, kao i istraživanja. "Posla ima puno, ali mislim da se sa velikim angažovanjem, ne samo Rektorskog kolegijuma, Senata, različitih veća, ali i svih članica univerziteta to može i ostvariti", objasnio je Bumbaširević.

Govoreći o reformi visokog obrazovanja, Bumbaširević je istakao da je većina fakulteta UB uspela da je sprovede i da je njom unapređen kvalitet nastave na svim nivoima, kao i efikasnost studiranja.

"U tome se donekle i uspelo, ali nedovoljno. Jedan od prioriteta i zadataka u narednom periodu biće da se pred drugi ciklus akreditacije izvrši reevaluacija studijskih programa, posebno osnovnih i master studija, i to u pogledu opterećenja studenata", najavio je Bumbaširević.

On je poručio da procenu opterećenja treba uraditi zajedno sa studentima, koji su već, kako je rekao, na nekim fakultetima taj posao i započeli.

"Morale bi da se izvršse korekcije i da se na kratak rok poboljša efikasnost studiranja. Međutim, analizu treba izvršiti i u drugim segmentima samih studijskih programa", istakao je Bumbaširević.

Kako će novi rektor na dužnost stupiti 1. oktobra, kada su u toku ispitni rokovi kojima studenti "hvataju" uslov za narednu godinu, upitan na koji način će se izboriti sa eventualnim protestima, Bumbašireić kaže: "Mnoge primedbe studenta, koje su bile definisane u 10 tačaka SKONUS-a prošle godine su prihvaćene i od strane MInistarstva i beogradskog Univerziteta, tako da se nadam se da će i ove godine prag za upis (u narednu godinu) biti 48 bodova".

Jedna od stavki zbog kojih su se studenti bunili kako prošle, tako i svih prethodnih godina je najava o povećanju školarina, te je novoizabrani rektor rekao da su s jedne strane oni izašli u susret studentima omogućivši im da školarine plaćaju u ratama.

Međutim, kako je istakao, s druge strane treba uzeti u obzir i ekonomsku situaciju, zbog koje mnogi studentine mogu da ih plate. "Školarine su u suštini značajno manje u odnosu na to koliko fakulteti dobijaju od države po budžetskom studentu. Dakle, fakulteti su ipak učinili određeni ustupak", kazao je Bumbaširević.

Upitan da prokomentariše to što se studenti bune i zbog toga što ne znaju na koji način se troši novac od školarina i kažu da sve odlazi na profesorske plate, Bumbaširević je rekao da određene specifikacije troškova postoje, ali da bi ih trebalo prikazati detaljnije.

"Materijalni troškovi koje država treba da plati fakultetima nisu uvek u potpunosti postignuti duži niz godina, pa se deo školarina sigurno troši i na podmirenje neophodnih režijskih troškova", napomenuo je Bumbaširević.

Novoizabrani rektor osvrnuo je se i na privatne univerzitete i kazao da je dobro što UB ima konkurenciju, jer ona unapređuje rad i u privatnom i državnom sektoru obrazovanja.

"Za sada su državni univerziteti još uvek privlačniji za naše studente. Međutim, svakim unapređenjem kvaliteta konkurencija će možda biti oštrija, ali to će i nas terati da unapređujemo rad", istakao je Bumbaširević.

Upitan da prokomentariše i problem dugog studiranja i "večitih" studenata, koji će studije morati da privedu kraju u školskoj 2013/2014. godini, Bumbaširević kaže: "Smanjuje se značajno broj 'večitih' studenata, a najveći deo njih su apsolventi kojima je ostalo više ili manje ispita do kraja".

Prema rečima Bumbaširevića, na njegovom matičnom fakultetu organizovani su razgovori sa "večitim" studentima, kako bi im se pomoglo da završe fakultet.

"Dodatni kursevi eventualno bi još mogli da im pomognu da ubrzaju studije i konačno diplomiraju. Predložiću to i ostalim dekanima i nadam se da će oni to prihvatiti", poručio je Bumbaširević.