Šta je Nikoliću rečeno u Briselu

Tom prilikom ni postojeće briselske poruke, kako kažu analitičari, nisu precizirane, piše "Politika".

Deleći ovakav stav, Nikola Jovanović, urednik časopisa „Izazovi evropskih integracija”, iznosi mišljenje da je aktuelnom predsedniku bio cilj da napravi kontakt, da se predstavi kao konstruktivan sagovornik, da u startu bude prihvatljiv za EU. „On je u tome uspeo, budući da je dao vrlo mekane izjave, koje u principu mogu da se tumače na vrlo fleksibilan način. Jer nijednom izjavom nije zatvorio vrata, ali nije dao ni nekakav obris eventualno nekakve nove politike”, smatra Jovanović.

Komentarišući naše pitanje kako je proteklo „opipavanje pulsa” između Nikolića i evropskih čelnika, koji su dometi tih razgovora i osnovne poruke, on navodi da je jedino nova stvar koju smo čuli bilo ono što je rekao predsednik Srbije – da dijalog Beograda i Prištine treba da preuzme budući premijer. Sagovornik "Politike"smatra da je to pogrešna ideja i u funkciji unutrašnje politike: „Ne može se bez konsenzusa sa ostalim akterima u zemlji strancima predlagati ko će sa naše strane voditi pregovore”, naglašava Jovanović.

S obzirom na to da je Tomislav Nikolić u predizbornoj kampanji govorio da dijalog sa Prištinom treba da vodi predsednik države, pitali smo i koliko se ono što je Nikolić govorio prilikom svoje prve zvanične posete Briselu u svojstvu šefa države razlikuje od onoga za šta se zalagao u predizbornoj kampanji.

Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, kaže da se njegove ranije izjave ne razlikuju mnogo od ovih najnovijih. Stanković misli da je do stava da pregovore treba da vodi premijer Nikolić došao onog trenutka kada je uvideo koliko je „vruć krompir” tema koja se zove razgovori između Beograda i Prištine, odnosno koliki su politički rizici po onoga ko učestvuje u tom političkom poslu, jer ste tu prinuđeni da pravite ustupke drugoj strani, koje baš i niste spremni da priznate pred sopstvenim biračima.

Drugi sagovornici „Politike” posebno ukazuju na to da Srbija ne bi mogla direktno da pregovara sa Kosovom, jer bi to značilo priznanje Kosova kao ravnopravnog sagovornika u međunarodnim odnosima.

„Ukoliko bi u pregovorima učestvovao premijer jedne i premijer druge strane, onda to već ima međudržavni značaj. Ako nešto vodi predsednik vlade, onda on i nastupa sa te funkcije i nastupa s tim autoritetom”, ističe Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka.

Ocenjujući da je u Briselu „sve bilo očekivano i da nije bilo nikakvih iznenađenja”, Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, iznosi svoje mišljenje da se dijalog više ne može voditi na sadašnjem nivou, zato što sada na dnevni red dolaze pitanja koja su daleko složenija. „Ali problem je u tome kako rešiti susrete između najviših državnika Beograda i Prištine, a da to ne ostavi utisak susreta između dve države”, podvlači on.

Uz poruku predsednika Srbije da EU neće tražiti priznanje Kosova, njegovi evropski sagovornici su naglasili i da je ključni uslov za početak pregovora Srbije i EU normalizacija odnosa sa Kosovom. Kako tumačiti ovaj raskorak?

Jovanović, s tim u vezi, kaže da tu opet vidi dosta nejasnoća. „Nije sporno da u ovom momentu nije formalni uslov formalno priznavanje Kosova. Međutim, s druge strane, formalni uslov je normalizacija odnosa sa Kosovom. Kako shvatiti normalizaciju? Koja je sadržina pojma normalizacije? Da li je to implicitno priznanje ili koegzistencija?”, pita on uveren da poseta predsednika Briselu nije pomogla u pronalaženju potrebnih odgovora niti je, kako kaže, Nikolić dobio jasne odgovore koje je navodno išao da traži u sedištu EU.

Prema mišljenju Simića, pomenutu razliku u vezi sa Kosovom treba shvatiti kao zahteve koji dolaze spolja, a nama deluju nerešivi. „Ne zaboravite da je svojevremeno i Anti Markoviću, nekadašnjem jugoslovenskom premijeru, bila izražena želja da se Jugoslavija očuva a da se to ne učini vojnim sredstvima. Tako se u ovom trenutku ne traži formalno priznavanje Kosova nego se traži normalizacija odnosa Beograda i Prištine. To ovde većina ljudi tumači kao de fakto, ako ne i de jure priznanje”, kaže Simić i dodaje da mu se u ovom trenutku čini da takvi zahtevi govore otprilike ovo: „Mi rešenja nemamo, mi znamo šta hoćemo, a vi rešenje nađite”.

On ukazuje i na to da postoje komentari koji govore da ni Vašington, a posebno Brisel nisu bili zadovoljni prethodnom vladom ni predsednikom. „Ne zbog toga što nisu činili korake ka EU, već zbog toga što nisu bili spremni da se suoče sa korupcijom, organizovanim kriminalom, reformom sudstva kao u ovom trenutku najvažnijim uslovima za dalju evrointegraciju Srbije. A upravo su to prva očekivanja koja se postavljaju pred novog predsednika i pred vladu”, podvlači Simić.