"Majka me prodala za 500 evra"

"Bilo mi je 13 godina kada me majka prodala gastarbajteru iz okoline Požarevca. Dao joj je 500 evra i boks cigareta. Nije ni trepnula, ni poljubila za rastanak. Odmah me je silovao. Vrištala sam, a on me je tukao. I tako, svakoga dana naredne tri godine. A onda me prodao za 600 evra bratu od strica, a ovaj vlasniku striptiz bara u okolini Berana", priča ona.

J. K. (19), iz sela kraj Obrenovca, šest godina bila je žrtva surove trgovine ljudima. Zahvaljujući šverceru Laletu iz Crne Gore, u čijem se „zagrljaju“ našla, uspela je da, sklupčana u njegovom prtljažniku, pobegne iz šestogodišnjeg pakla. Imala je sreću da joj utočište postane Sigurna kuća. Sa vidnim posledicama zlostavljanja po telu, umornog pogleda, otvorila je ranjenu dušu:

"Nisam imala dokumenta. Ne znam kako smo prešli granicu. Našla sam se u nekom ćumezu. Sve je smrdelo na alkohol i duvan. I znoj. Bila sam umorna. Vlasnik bara je imao veliki zlatan lanac i grube ruke. Pomilovao me po glavi, dao mi da jedem i upoznao me sa devojkama. Većina su bile strankinje. Posle sam saznala da su Moldavke i Ukrajinke. Bilo je i naših. Čudno su se osmehivale i bile su zle. Jedna mi je zapretila da će me ubiti ako joj skinem mušteriju", priča ona.

Te noći silovao ju je vlasnik bara. Naredne večeri bila je s trojicom muškaraca, sledeće s petoricom. A onda je, kaže, prestala da broji i muškarce i noći.

"Davali su mi neko piće od koga se dugo ostaje budan. Verovatno i drogu. Kako je vreme prolazilo, nikakav bol nisam osećala. Po danu sam spavala, uveče radila. Zaradu je uzimao vlasnik sa zlatnim lancem. Jednom me pretukao kad sam bakšiš zadržala za sebe. Tri dana sam povraćala krv", kaže ona. Jednog jutra J. K. je probudio urlik iz susedne sobe. Uletela je i videla strašan prizor. Devojka je ležala u lokvi krvi. Znala je da je prethodne noći u bar došao "neki važan klijent“, koji je tražio "posebne usluge“. Dobro je platio.

"Gazda nam je pripretio da će ubiti svaku od nas ako pisnemo o ovom događaju", kaže J. K. za "Novosti", paleći cigaretu za cigaretom.

Dve sestre Beograđanke pokušale su da pobegnu. Ali su ih brzo vratili gazdini ljudi u uniformi. Jedna sestra je popila kutiju tableta.

"Tada sam prvi put videla gazdu zabrinutog. Ubrzo su došli neki ljudi, ovog puta u belom. Devojka nije umrla. Ali je poludela. A druga sestra se zaljubila u gazdu. Bila je spremna sve da uradi za njega - da ima najviše mušterija, da nas cinkari, maltretira. Ta je dušu prodala đavolu. A on, kad je hteo da je pohvali, pozivao je kod sebe u sobu. Izlazila je sva važna, moćna. Još gora i opasnija", seća se J.K.

Ona se navikavala na ovakav život. Za drugi nije ni znala. Ni smrad joj više nije smetao. Dobijala je veš od jeftine čipke i roštilj, za snagu. Ponekad i neko strano piće.

"A onda, jedne noći, u bar je došao Lale. Imao je kovrdžavu kosu i majicu na tregere s likom Mika Džegera. Smejala sam se. Nije bio surov, kao drugi. Odabrao je baš mene iako mu je gazda nudio Moldavku sa šipke. U sobi je hteo da pričamo. Nisam znala o čemu. Rekao mi je da sam drugačija i da će mi pomoći da pobegnem. Nisam znala ni gde da bežim, ni da li to zaista želim", kaže ona.

Iskrala se iz sobe. Smestio je u prtljažnik kamiona, prekrio starim ćebetom i preveo preko granice. Dovezao je do Beograda, dao joj 500 dinara i rekao da ide u policiju.

U policiju, međutim, nije morala sama. Patrola je pronašla u parku i privela u stanicu. Odatle su je smestili u Sigurnu kuću. Sada je na rehabilitaciji.