Balkan: 5.000 radikalnih islamista

Kako piše Pres, više od 5.000 radikalnih islamista ostalo je na Balkanu posle poslednjih ratova na ovim prostorima.

Stručnjaci smatraju da ubistvo petorice mladića u Makedoniji može da bude inicijalna kapisla za buđenje islamskih ekstremista u regionu, od kojih ni Srbija nije zaštićena.

Prema saznanjima "Presa", naše bezbednosne službe identifikovale su Al Kaidu i još 10 najvećih terorističkih organizacija, koje su posle krvavih balkanskih obračuna iz devedesetih ostale na prostoru jugoistočnog Balkana. Oni, kaže izvor "Presa", predstavljaju bazu potencijalnih osvetnika ubijenog vođe Al Kaide Osame bin Ladena, ali i protivnika učešća vojnih trupa u Avganistanu.

Na prostoru Balkana evidentirano je oko 5.000 ekstremista spremnih da umru za svoje ciljeve. Najviše ih ima u Bosni i Hercegovini (oko 3.000), Albaniji i Makedoniji po 500, dok ih je u ostalim zemljama oko stotinu.

Branko Radun, politički analitičar, kaže za "Pres" da Srbiji preti ozbiljna opasnost od islamskog terorizma.

"Islamistička transverzala je veoma prisutna na Balkanu, ali o tome se kod nas jako malo govori. Islamistički centri nalaze se svuda u regionu - u BiH, na Kosovu, u Raškoj oblasti i u Makedoniji. U tim centrima se stvara zametak evropske Al Kaide. Poslednji je trenutak da se pokrenu sve institucije u Srbiji koje se bave ovim problemom i da počnu da sarađuju. Biće kasno ako to radimo kada se nešto desi", upozorava Radun.

On kaže da bezbednost u Srbiji mogu da ugroze grupe koje su bliske vehabijskom pokretu, albanski nacionalisti i kriminalni klanovi sa Kosova koji tamo imaju deo političke vlasti.

"Ne znači da su svi koji su u vehabijskom pokretu agresivni ekstremisti, ali tu se većina njih regrutuje. Tu su i albanski nacionalisti koji bi u Srbiji mogli inicirati napade poput onih u Makedoniji. Na trećem mestu su kriminalne grupe na Kosovu, kroz čije ruke prolazi novac od droge i koji bi mogli da podrže ove grupe. Tu se radi o sprezi različitih grupa, lobija, interesa." Radun smatra da svako mesto i svaki objekat u Srbiji mogu biti potencijalna teroristička meta.

"Po tom pitanju su sigurno najugroženiji Beograd i neka mesta od nacionalnog značaja, odnosno ličnosti i objekti koji simbolizuju državu", navodi Radun.

Sa njim je saglasan i sociolog religije Mirko Đorđević, ali upozorava da je potrebno napraviti jasnu razliku između islama kao vere i islamizma.

"Islamizam je ratnička ideologija koja se služi metodama terora. Ne samo Srbija i Makedonija već ceo Balkan, ali i neke arapske zemlje, potencijalno su ugrožene od islamizma koji se svuda pretvara u ratničku ideologiju. To smo imali prilike da vidimo u Sarajevu, Americi, Avganistanu... Sada to gledamo u Makedoniji, a nije isključeno da sutra slične slike gledamo i u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji", upozorava Đorđević.

On navodi da nije tajna da u Srbiji deluju ekstremističke grupe koje se preko svojih centrala u Beču registruju iz Pakistana, Saudijske Arabije i nekih drugih arapskih zemalja.

"Svako mesto u Srbiji može biti potencijalna meta, jer se te grupe pojavljuju svuda, posebno u konfliktnim situacijama u društvu. Ne smemo zaboraviti da je Mevlid Jašarević, koji je pucao na američku ambasadu, državljanin Srbije. Beogradski muslimani žestoko osuđuju terorizam, ali pitanje je da li će se sutra ove grupe, koje prihvataju islamističku ideologiju, naći i u Beogradu, Šapcu, Novom Pazaru", ističe Đorđević.

On kaže da izjava makedonske ministarke Gordane Jankulovske da nije čudo što se Makedonija, koja učestvuje u misiji NATO-a u Avganistanu, našla na meti islamista, daje za pravo onima koji postavljaju pitanje da li bi onda i naša država bila na njihovoj crnoj listi da je postala članica NATO-a.

Niko nije zaštićen

"Po meni, preduslov za rešavanje ovog problema jeste u odvajanju vere od države, politike i ideologije, kao što je to urađeno u modernim evropskim državama", kaže Đorđević.

Za vojnog komentatora Miroslava Lazanskog događaj u Makedoniji direktna je posledica učešća makedonskih vojnika u Avganistanu.

"Srbija iz tog razloga nije ugrožena delovanjem radikalnih islamista jer njene trupe nisu učestvovale u vojnim operacijama u Avganistanu. Pokazalo se da je državno rukovodstvo donelo pravu odluku, jer gotovo da nema zemlje čije su trupe učestvovale u avganistanskim vojnim operacijama, a da nisu bile meta terorističkih napada."

I za bivšeg diplomatu Predraga Simića ova akcija je upozorenje da region Balkana postaje trusno područje za delovanje radikalnih islamističkih grupa. On kaže da se akcija u Makedoniji, ako se ispostavi da je tačna, može podvesti pod terorizam, jer su učesnici borci iz Avganistana.

"Balkan je kapija Bliskog i Srednjeg istoka i zbog toga ne treba imati iluzije da su druge zemlje regiona zaštićene od delovanja ekstremnih islamističkih grupa koje uključuje i terorističke akcije na ovom području. Zbog toga je ovaj događaj upozorenje za sve države u regionu. Posebno ističem Srbiju, jer ima veliki broj bošnjačkog stanovništva. Regioni Sandžaka, Bujanovca, Preševa i Kosova mogu predstavljati potencijalno žarište", ističe Simić.