Brejvik o "srpskom ekstremisti"

Trećeg dana suđenja u Oslu Brejvik je odgovarao na pitanja o navodnim kontaktima sa desničarima u svetu, kao i o grupi "Vitezovi templari".

"Bio sam u Liberiji na sastanku sa militantnim ekstremistom, Srbinom. Neću otkriti njegovo ime. Neću da drugi budu uhapšeni", rekao je Brejvik, o sastanku sa čovekom za koga mediji spekulišu da je Milorad Ulemek.

Brejvik tvrdi da je do sastanka došlo 2001. godine, kao i da je srpski ekstremni nacionalista jedan od osnivača reda "Vitezovi templari" u čije postojanje norveške vlasti, ali i brojni analitičari i dalje sumnjaju.

"On je bio krivično gonjen zbog ratnih zločina. Branio je svoju zemlju od muslimana", rekao je Brejvik.

"Težio sam krstaškom mentalitetu srpskih nacionalista"

"Norveški monstrum", kako ga nazivaju mediji, rekao je i da je inspiraciju pronalazio u "srpskom nacionalizmu" i da je želeo da se distancira od nacista.

"Važno nam je bilo da se Vitezovi templari distanciraju od nacionalsocijalizma, koji je ogrezao u krvi. Da bi ekstremna desnica mogla da bude jaka u Evropi, potreban joj je novi identitet i distanciranje od starih ideologija. Taj novi identitet je na neki način uvezen iz Srbije, čiji se narod borio i ginuo umirala tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Oni su imali mentalitet krstaša, kome ja težim", rekao je Brejvik, koji je rekao da je bombardovanje Srbije bilo "kap koja je prelila čašu".

Norveški mediji su još početkom godine objavili informaciju da je Brejvik bio na sastanku sa Miloradom Ulemekom Legijom, čije se ime spominje i u Brejvikovom manifestu.

Povodom tih tvrdnji juče se oglasio Ulemekov advokat Aleksandar Zorić, koji je u izjavi za norvešku televiziju NRK demantovao da njegov klijent poznaje Brejvika.

"Kada je Ulemek prvi put čuo za te tvrdnje, samo se nasmejao. On nikada nije čuo za Vitezove templare", rekao je Zorić norveškoj televiziji, koja je juče objavila saznanja da Ulemek nije bio u Liberiji kada je Brejvik tamo putovao.

Policija ne veruje da je bilo sastanaka

(Beta)

Brejvik, koji kaže da je "militantni hrišćanin", je u sudnici rekao i da policija ne veruje da je ikada bilo sastanka sa srpskim nacionalistom.

"Oni misle da taj čovek ne postoji. Zato hajde da sve ovo preskočimo i stignemo do zaključka. Policija ne veruje da sam se sastajao sa bilo kim iz Srbije. Znam da sumnjate u sve, zato hajde da ne trošimo vreme", rekao je Brejvik, koji je za razliku od prethodna dva dana, kako javljaju izveštači sa lica mesta, manje smiren i mnogo spremniji za konfrontaciju u razgovoru sa tužiocima.

Brejvik je odbio da odgovori na mnoga pitanja o svojim putovanjima, a na neka je davao neodređene odgovore, što potvrđuje tvrdnje da su neki delovi njegovog iskaza samo fikcija. Ipak, tužilac je rekao da pečati u njegovom pasošu ukazuju na to da je bio u Liberiji, iako je jedan od psihijatara koji ga je ispitivao smatrao da je taj put "izmišljena fantazija".

Brejvik je i danas po ulasku u sudnicu salutirao desnom rukom sa stegnutom pesnicom, ali je izgledao nervoznije nego prva dva dana i ispitivanje mu teže pada.

"Rekao sam više nego što sam želeo o svojim kontaktima u razgovoru sa policijom", izjavio je Brejvik, pre nego što su tužioci počeli da čitaju izvode sa policijskih saslušanja.

On je rekao i da je putovao u London na sastanke sa ekstremnim desničarima, kao i da je izbegavao kontakte sa Norvežanima sličnih stavova zbog bojazni da će ih policija lakše otkriti.

Brejvik je danas rekao da je strategija tužiteljke Inge Bejer Eng da ga diskredituje, a nešto kasnije se usprotivio kada je ukazano na kontradiktornost - Brejvik je u manifestu naveo i kasnije rekao policiji da je i srpski nacionalista bio prisutan na sastanku u Londonu, ali sada tvrdi da on nije bio tamo, već da je njega video samo u Liberiji.

"Sastao sam se sa briljantnim političkim i militantnim taktičarima. Sastao sam se sa tri osobe u Londonu, mentor je bio Ričard Lavlje Srce. Sa tri osobe sam sedeo u Londonu, a sa jednim Srbinom u Liberiji", rekao je Brejvik, čije izlaganje i danas pažljivo prate psihijatri, koji će imati i najvažniji zadatak na ovom suđenju - da utvrde njegovo mentalno stanje.

Tužioci, koji pokušavaju da opovrgnu postojanje organizacije "Vitezovi templari", trećeg dana suđenja čitali su nekoliko izvoda iz Brejvikovog manifesta, za koji je on priznao da je pisan "pompeznim rečnikom".

Manje interesovanje javnosti za suđenje

Inače, interesovanje javnosti za slučaj je sve manje, pa sudnica broj 250 prvi put nije popunjena do poslednjeg mesta.

Brejvik je prvog dana "suđenja veka" priznao da je aktivirao bombu ispred sedišta vlade u Oslu i usmrtio osam ljudi, a zatim na ostrvu Utoja u omladinskom kampu Laburističke partije ubio 69 ljudi, mahom tinejdžera. Ipak, on je rekao da ne prihvata krivicu jer je sve uradio "u samoodbrani" štiteći Norvešku od muslimana, a dodao je i da ne priznaje norveški sud.

Drugog dana, on je pročitao ranije pripremljeni dokument i u šokantnom izlaganju o svojim zločinima rekao da bi "sve uradio ponovo".

U javnosti se postavlja pitanje da li je dobro što je suđenje javno, jer pruža Brejviku priliku da iznosi svoje desničarske stavove, a Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, kaže da je svako društvo pred dilemom kako treba da se kazne ljudi poput Brejvika. Oštra debata o tome traje u Norveškoj već danima, a građani se žale što mediji previše pažnje posvećuju Brejviku.

U slučaju da sud utvrdi da je Brejvik uračunjliv, preti mu zatvorska kazna od 21 godine, koja može biti produžavana tako da Brejvik do kraja života ostane iza rešetaka. Ako bude bio proglašen neuračunljivim, Brejvik će najverovatnije ostatak života provesti u psihijatrijskoj ustanovi.