Država ne prati zdravlje građana

Sredstva nisu obezbeđena ni za praćenje podzemnih voda, ugroženog biljnog i životinjskog sveta. U Srbiji raste broj obolelih od malignih bolesti, pa se predviđa da će ove godine oboleti čak 37.000 osoba, dok će 22.000 preminuti.

Ni danas se precizno ne zna koliko je projektila sa osiromašenim uranijumom NATO ispalio na područje naše zemlje. Naime, podaci NATO-a govore da je ispaljena 31.000 projektila, vojska tvrdi da je naša zemlja zasuta sa oko 50.000, a Rusija napominje da je ispaljeno čak 90.000 projektila.

NATO je priznao da je municija sa osiromašenim uranijumom korišćena na 112 lokacija, ali su do danas od osiromašenog uranijuma očišćene samo četiri lokacije na teritoriji jugoistočne Srbije, dok je preostalo čak 107 na teritoriji Kosova i Metohije. U napadima NATO-a poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi. Radomir Kovačević, toksikolog Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Karajović“, kaže za "Danas" da je kontaminacija na lokalitetima koji su bombardovani izuzetno visoka, a na pojedinim mestima je čak nekoliko hiljada puta veća od uobičajene.

"Ispitivanjem ljudi koji žive na tim područjima utvrđena je velika koncentracija u njihovim organizmima. Tako je, na primer, u analiziranim uzorcima urina utvrđena visoka koncentracija uranijuma, a utvrđena su i rana oštećenja bubrega, krvnih sudova, ali i ozbiljne anomalije kod dece", naglašava Kovačević.

On dodaje da se posledice korišćenja obogaćenog uranijuma mogu očekivati posle otprilike deset godina otkako je projektil ispaljen.

"Iskustva iz Hirošime pokazuju da je posle tri godine broj obolelih od leukemije bio povećan 11 puta. Takođe, nakon katastrofe u Černobilju, broj obolelih od ove opake bolesti bio je nekoliko puta veći posle samo šest meseci. Pošto je prilikom bombardovanja Srbije korišćeno oružje manjeg kalibra, posledice se mogu očekivati posle 10 godina, a moguće su i promene na genetskom materijalu, što bi se prenosilo na potomstvo", objašnjava Kovačević.

On dodaje da se osiromašeni uranijum nakuplja u skeletu, bubrezima, plućima, jetri i slezini.

Prema njegovim rečima, iako zvaničnici tvrde da su prilikom bombardovanja korišćeni projektili kalibra 30 milimetara, teški 297 grama, istraživanja sa terena pokazuju da su korišćeni kalibri bili i 10 do 12 puta veći.