Devet godina od ubistva Đinđića

Građani, članovi vlade Zorana Đinđića, predsednik Srbije Boris Tadić, supruga pokojnog premijera Ružica Đinđić, čelnici DS i aktuelni ministri odali su danas počast ubijenom predsedniku Vlade na njegovom grobu u Aleji velikana na Novom groblju.

Na devetu godišnjicu ubistva Đinđića, vence su položili i upalili sveće predsednik Srbije i lider DS Boris Tadić, koji je došao sa suprugom pokojnog premijera Ružicom.

Nekoliko hiljada građana odalo je počast i šetnjom u čast pokojnog premijera, od Vukovog spomenika do Aleje velikana, a u organizaciji omladine Demokratske stranke.

Počast su odali i zamenik predsednika DS Dragan Đilas i potpredsednici DS Dušan Petrović, Dragan Šutanovc, Bojan Pajtić i Jelena Trivan.

Na grobu Đinđića bili su i ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović i šef pregovaračkog tima Beograda u dijalogu s Prištinom Borislav Stefanović, koji su i članovi DS.

Poštu je odao i ministar kulture Predrag Marković.

Počast su odali i Zoran Živković, koji je posle ubistva Đinđića bio premijer, kao i Đinđićev telohranitelj Milan Veruović.

Od ministara iz Đinđićeve vlade došli su Gašo Knežević, Aleksandar Vlahović i Slobodan Milosavljević.

Devetogodišnjica ubistva premijera obeležena je i u Pančevu, gde su položeni venci na spomen/ploču u centru grada. Tom prilikom njegova majka Mila Đnđić rekla je da se nada da će biti otkrivena politička pozadina tog ubistva.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu u 13 sati održaće se finale šestog takmičenja u besedništvu "Besede u Zoranovu čast". Omladina Demokratske stranke poštu ubijenom premijeru odaće šetnjom od Vukovog spomenika do Novog groblja. Šetnja počinje u 16 sati.

Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003, ispred zgrade Vlade Srbije. Bio je prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije.

Vlada, na čijem je čelu bio, izabrana je 25. januara 2001.

Đinđić je jedan od osnivača Demokratske stranke, u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva predsednik stranke.

Bio je, posle 1945. godine, prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda, izabran u februaru 1997. godine iz koalicije "Zajedno". Na toj dužnosti je bio sedam meseci kada je smenjen, na zahtev koalicionog partnera SPO. Đinđić je bio jedan od veterana srpske opozicije i jedan od najistaknutijih lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS), koja je porazila režim Slobodana Miloševića na saveznim i republičkim izborima 2000. godine.

Srbiju je u vreme svog mandata doveo u središte pažnje evropske, pa i svetske javnosti, a prema oceni zapadnih diplomata, presudno je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa zapadnim zemljama posle perioda višegodišnje izolacije Srbije.

Đinđićeva vlada otpočela je saradnju sa Haškim tribunalom i tokom njenog mandata, u skladu sa međunarodnim obavezama, uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je bio i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.

Njegova vlada, u tada razorenoj zemlji, oborila je godišnju inflaciju sa 41 na 15 odsto, uvođenjem čvrste monetarne politike dinar je ponovo stekao vrednost, a krajem 2001. godine zabeležen je privredni rast od 5,5 odsto.

Đinđić, koji je rođen je 1. avgusta 1952, još tokom studija bio je zapažen kao jedan od prvih, mlađih disidenata tadašnje Jugoslavije.
Studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu okončao je 1974. godine, a doktorirao je 1979. na Univerzitetu u Konstancu, u Nemačkoj, tezom "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva", a mentor mu je bio jedan od najistaknutijih filozofa druge polovine 20. veka, Jirgen Habermas.

Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime je i započeo njegov aktivni politički rad protiv tadašnjeg režima.

Januara 1994. godine izabran je za predsednika Demokratske stranke, na čijem čelu je ostao do tragične smrti marta 2003. godine.
Predvodio je više opozicionih saveza u borbi protiv režima Slobodana Miloševića, a kao predstavnik koalicije "Zajedno" 21. januara 1997. godine izabran je za gradonačelnika Beograda.

Đinđić je bio jedna od ključnih ličnosti demokratskih promena 2000. godine, kao šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje Demokratske opozicije Srbije, za savezne izbore 24. septembra 2000, koji su označili kraj Miloševićeve vladavine.

Američki nedeljnik "Tajm" je u septembru 1999. godine uvrstio Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.
Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.

Autor je mnogih naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije i prevodilac više filozofskih dela. Aktivno se bavio i političkom publicistikom.

Simbol modernosti, efikasnosti, inteligencije, uspeha

Zoran Đinđić je za mladu generaciju postao simbol modernosti, efikasnosti, inteligencije i uspeha, ocenjuje za B92 urednik u Novom magazinu Dušan Veličković.

Nekadašnja urednica u VIN produkciji Gordana Suša podsetila je na Đinđićevu neverovatnu energiju. Filip Švarm iz nedeljnika Vreme upozorio je i na činjenicu da devet godina posle Đinđićevog ubistva ima mnogo preterivanja u svojatanju njegovog dela i ideja.

"Na mrtvog Đinđića kače se neki ljudi i koriste ga za svoje interese i to daje opor ukus u ustima".

"Treba se setiti koliko je Zoran Đinđić imao neprijatelja dok je bio živ , a sada koliko ima prijatelja. Kolika je protiv njega bila kampanja mogli bi se setiti mnogo ljudi iz intelektualnog zivota koji su bili vrlo kriticni prema Zoranu Đinđiću, a mnogi se sada kunu u njega," kaže Veličković.