Brisel: Večeras odluka o Srbiji

Takođe, odluka koju donesu lideri zemalja EU mora biti jednoglasna, a zvanično će biti saopštena u petak ujutro.

Srbija je jedna od tema dvodnevnog samita koji se danas i sutra održava u Briselu. Očekuje se da rasprava bude kratka, pošto evropske institucije smatraju da je Srbija ispunila uslove zadate na decembarskom samitu Saveta.

Ekonomska situacija EU, kandidatura Srbije i proširenje šengenske zone - tri su teme na „meniju“ radne večere evropskih lidera, koja počinje u 19.30.

Prema planu zasedanja, koje je poslao predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, o Srbiji će se raspravljati između razmatranja situacije u evrozoni i diskusije o proširenju Šengenskog sporazuma.

Evropska komisija, koja je još u oktobru prošle godine preporučila status kandidata za Srbiju, je preko svojih najviših funkcionera, predsednika Žoze Manuela Baroza i potpredsednice Ketrin Ešton, u odvojenim izjavama tokom prethodna dva dana, poručila da Komisija ostaje pri tom stavu.

Njima se pridružio i izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin, koji će u četvrtak, neposredno uoči početka samita, predložiti parlamentu rezoluciju u kojoj se preporučuje ne samo da se Srbiji dodeli status kandidata, nego i datum početka pregovora o pridruživanju.

Šef švedske diplomatije Karl Bilt izrazio je nadu da će Srbija do kraja godine dobiti datum početka pregovora za članstvo u EU, ali i da će otpočeti pregovori.

Sudeći po dosadašnjim raspravama o rezoluciji u Spoljnopolitičkom komitetu EP, ova rezolucija će biti usvojena ubedljivom većinom.

I konačno, Savet za opšte poslove, koji čine ministri spoljnih poslova svih zemalja članica, izjasnio se u utorak jednoglasno za to da podrži srpsku kandidaturu. Ostalo je da evropski lideri za večerom i formalno potvrde status kandidata za Srbiju.

Šta čeka Srbiju posle kandidature

Status kandidata za članstvo u EU, koji Srbiji treba da bude potvrđen na samitu EU večeras u Briselu, jedna je od prvih stepenica na putu ka EU, za kojom sledi odluka o datumu početka pregovora i sami višegodišnji pregovori.

Kao i u slučaju statusa kandidata, i za otvaranje pregovora potrebna je saglasnost svih zemalja članica, a u slučaju Srbije ona će zavisiti od kriterijuma u normalizaciji odnosa s Prištinom koje je utvrdila Evropska komisija.

Dobra strana je što je ostavljena mogućnost da Komisija taj napredak može da utvrdi u bilo koje doba godine, pa neće biti neophodno da se
čeka decembar i naredni paket izveštaja o proširenju da bi se zemljama članicama dala preporuka za otvaranje pregovora sa Srbijom.

U poređenju sa statusom kandidata pregovori su značajniji, ali i izuzetno zahtevan korak, koji podrazumeva doslednije sprovođenje reformi i kontrolu njihove primene, kao i detaljno ugovaranje uslova pristupanja, poput utvrđivanja rokova za liberalizaciju tržišta u određenim oblastima i prelaznih perioda za usklađivanje sa standardima EU.

Pregovori počinju "skriningom", odnosno analitičkim pregledom i ocenom usklađenosti zakonodavstva zemlje kandidata s pravnom tekovinom EU. Svrha tog procesa je da se utvrde razlike između EU i zemlje kandidata u svakom od 35 poglavlja pregovora, budući da se zakoni moraju u potpunosti usaglasiti do pristupanja.

Skrining se obavlja posebno za svako poglavlje, ali je moguće da se odvija uporedo za više poglavlja, a nakon skrininga, Evropska komisija pravi izveštaj na osnovu kojeg ministri odobravaju otvaranje pregovora.

Pregovori se vode i zatvaraju za svako poglavlje posebno, pri čemu je i za zatvaranje svakog poglavlja potrebno odobrenje zemalja članica.
Do konačnog okončanja pregovora sva poglavlja se, u slučaju potrebe, mogu ponovo otvoriti, što se često i dešava.

Za pokretanje pregovora ne postoji određeni rok, a zemlje obično čekaju najmanje godinu dana na to.

Makedonija predstavlja drastičan primer, pošto je dobila status kandidata još 2005, ali i dalje čeka na otvaranje pregovora zbog spora sa Grčkom koja ne priznaje zemlju pod njenim nazivom. Crna Gora je očekivala da joj u decembru prošle godine bude odobren početak pregovora - godinu dana pošto je dobila status kandidata, ali je to odloženo do juna jer je ocenjeno da mora da ostvari dodatni napredak u reformama.

Početak pregovora sa Hrvatskom, koja je dobila status kandidata u junu 2004. godine, takođe je bio odložen u martu 2005. i pregovori su počeli tek 3. oktobra 2005. godine, pošto je glavni tužilac Haškog tribunala dao ocenu da Hrvatska u potpunosti sarađuje sa Tribunalom.
Hrvatska je pregovore završila tokom leta 2011, što znači da su oni trajali oko šest godina.

Prilikom otvaranja poglavlja, Hrvatska je morala da ispuni unapred utvrđena merila (benčmarks), pa se može pretpostaviti da će se tako postupati i u slučaju Srbije i da će Unija biti dosledna u zahtevu da se svi standardi primene, pogotovo s obzirom na iskustvo s prijemom Rumunije i Bugarske.

Te dve zemlje nisu u potpunosti ispunile uslove pre pristupanja u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i reforme pravosuđa, pa je na njih primenjen mehanizam nadzora nakon pristupanja, ali se on pokazao kao manje efikasan.

Na osnovu tog iskustva pregovori o članstvu u EU ubuduće će počinjati otvaranjem poglavlja 23 i 24, koja se odnose na osnovna prava, pravosudne reforme, vladavinu zakona i bezbednost. Cilj je da se do okončanja pregovora u potpunosti ispune uslovi.