HR za fleksibilno rešenje granica

Srbija predlaže princip sredine reke, a Hrvatska katastarski pristup.

"Ako do toga ne dođe, granični spor rešavaće se arbitražom ili na Međunarodnom sudu pravde", rekao je Josipović.

Ističući da je granica sa Srbijom jedan od brojnih problema koje Hrvatska mora da reši sa susedima, hrvatski predsednik je naglasio da dve zemlje imaju različit pristup.

"Hrvatska insistira na katastarskom pristupu, dakle prati na neki način rešenje Badinterove komisije, dok Srbija s druge strane želi da primeni generalni princip sredine reke. Naravno da su i rešenja različita, jer po katastarskom pristupu, nešto više teritorija na levoj strani Dunava pripada Hrvatskoj, ali ima i nešto što bi pripadalo Srbiji s hrvatske strane", rekao je Josipović novinarima.

Hrvatska bi u svakom slučaju htela Vukovarsku adu na Dunavu kod Vukovara, rekao je on, dodavši da bi "bilo dobro da ada bude na hrvatskoj strani, koje god rešenje da se nađe".

"Ako dve države uspeju da se slože oko principa, onda je jasno šta će ispasti i kakav je rezultat", kazao je Josipović.

U slučaju neuspeha, prema njegovim rečima, ostaje da se pokuša pregovarati kombinacijom rešenja, dakle, sredine reke i katastra.

"Ako se ne može postići ni to fleksibilno rešenje, onda ćemo se morati na kraju odlučiti na neki oblik arbitraže ili Međunarodnog suda pravde'", rekao je Josipović.

On je naglasio da je dobro što sada nijedna od spornih graničnih crta, ne samo sa Srbijom, pre svega na Dunavu, već i s Crnom Gorom, Slovenijom i BiH u slučaju grebena kod Neuma, ne proizvodi nikakve ozbiljne političke probleme, a još manje konflikte druge vrste.

Ali taj problem moramo rešiti, što pre, to bolje, kazao je Josipović. Ideju o arbitraži nad graničnim pitanjima sa susednim zemljama Josipović je izneo početkom februara na sastanku sa šefovima susednih zemalja na Jahorini.

Ako pregovori ne donesu rezultate, Hrvatska bi arbitražu trebalo da dogovori sa Srbijom, ali i s BiH. Verovatna je i arbitraža s Crnom Gorom o granici kod Prevlake, gde je na snazi privremeni režim koji funkcioniše bez poteškoća.

Josipović smatra da bi arbitraže trebalo da budu dogovorene bilateralno, kako bi se smanjili troškovi i vreme procesa. U izjavi za "Novi list", on je rekao da bi svaka zemlja mogla da predloži po dvojicu arbitražnih sudija, o petom bi se usaglasili, pa bi se obavezali na prihvatanje svakog rezultata arbitraže.