Grubač: Partizanština uzela maha

"Oduvek su kod nas građanin i njegova prava bili žrtvovani višem interesu. Prvo je bila borba za oslobođenje, pa posleratna obnova, pa izgradnja komunizma, pa interesi radničke klase, samoupravljanje... Ta praksa je nastavljena i danas, samo viših interesa ima više nego ranije", rekao je profesor krivičnog prava.

On je na skupu "Ljudska prava, novo krivično zakondavstvo i nova kaznena politika", održanom u Narodnoj banci Srbije, ocenio da su partijski interesi ubedljivo ispred ljudskih prava i da nema tog ljudskog prava koje se ne može potčiniti partijskom interesu, i istakao da to važi i za partije na vlasti i na one u opoziciji.

"Ta partizanština je uzela mnogo maha. U višepartijskoj državi položaj ljudskih prava je složeniji i teži jer je potrebno namiriti više interesa", rekao je Grubač.

On je istakao da "začuđuje i zabrinjava lakoća" kojom se donose zakoni, bez ozbiljnih priprema, u nemoguće kratkim rokovima i sa mnogo grešaka, ali bez ičije odgovornosti za te greške koje se pokazuju odmah po donošenju zakona.

Prema njegovim rečima, toga su svesni i zakonodavci, pa ostavljaju duge rokove do primene zakona, čak godine, tako da postoji mnogo "čekajućih zakona".

Grubač je dodao da o lošem kvalitetu donetih zakona najbolje govore permanentne izmene i dopune tih zakona. On je istakao da za neke propuste nisu krivi samo brzopletost i nedovoljna pripremljenost, i kao primer naveo krivično delo zloupotrebe službenog položaja, koje pripada bivšem sistemu.

"Kažnjava se službeno lice koje je zloupotrebilo položaj da bi sebi ili preduzeću steklo imovinsku korist. Kada smo prešli na slobodnu tržišnu privrednu, to krivično delo je postalo apsurdno. Šta je prirodnije nego da vlasnik ili rukovodilac u preduzeću preduzme sve da bi ostvario interes da sebi i svom preduzeću ostvari imovinsku korist", upitao je Grubač.

Prema njegovoj oceni, to krivično delo služi kao džoker tužiocu, jer može da ga potegne kada osumnjičenog ne može da goni ni na jedan drugi način, osim pozivom na zloupotrebu službenog položaja.

"Hrvatska je još 2007. godine naterana da izbriše to krivično delo, a mi nismo učinili ništa, nego je u pripremama za status kandidata rečeno da će biti ukinuto", rekao je Grubač.

On je naveo da su izmene Zakona o krivičnom postupku kojima je uvedena tužilačka istraga mnogo nepovoljnije sa aspekta ljudskih prava od prethodne sudske istrage, i da su se u tom zakonu potkrale krupne greške koje mogu biti ispravljene samo izmenama i dopunama.

"U tužilačkoj istrazi osumnjičeni nema nikakvo pravno sredstvo da ospori pokretanje istrage protiv njega, a imao je pravo žalbe na odluke istražnog sudije o pokretanju istrage. Sada dokazi koje je prikupila policija i izvelo tužilaštvo mogu biti osnov sudske odluke, a do sada je bilo nepojmljivo zasnivanje presude na radnjama administrativnih organa", rekao je Grubač.

On je istakao i da su ljudska prava dosta ugrožena i u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma i da i u svetu i u Srbiji ima mnogo lutanja i promašenih zakona.