U zatvor jer je ošamarila sina?

Ona je u zgradi Gradske uprave u Zrenjaninu dva puta pljesnula po licu desetogodišnjeg sina i zbog toga je protiv nje podneta optužnica za delo za koje je zaprećena kazna do godinu dana zatvora.

Osnovni javni tužilac u Zrenjaninu juče je saopštio da je podigao optužnicu protiv B. G. zbog nasilja u porodici. Prema optužnici, ona je još 9. maja prošle godine „drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozila telesni integritet i duševno spokojstvo svog malodobnog deteta, na taj način što mu je u zgradi Gradske uprave otvorenom šakom zadala dva udarca u lice".

Liči na nameštaljku

Slučaj koji bi mogao da bude revolucionaran u srpskom pravosuđu, Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta za žrtve nasilja u porodici, ocenjuje kao prilično neuverljiv, mada je, kako ističe, apsolutno protiv svakog oblika nasilja nad decom.

"Nisam sigurna da je to što je majka svom detetu udarila dva šamara krivično delo. Naročito ako imamo u vidu da su nam deca i u porodici i u školi najstrašnije zlostavljana i zanemarivana, a da to često prolazi neopaženo i nekažnjeno. Ja sam protiv nasilja nad decom u svakom smislu, ali ovaj slučaj mi liči na nameštaljku. Ovde je jako važno znati ko su svedoci događaja i ko je podneo prijavu", ističe Stanojevićeva.

Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže za "Pres" da trenutno u Srbiji nijedan zakon ne sprečava roditelje da fizički kazne dete kada procene da je to potrebno i kada to čine na razuman način:

"Deca su jasno zaštićena od svakog fizičkog maltretiranja, pa i od onog koje čine roditelji. Za razliku od nasilja i fizičkog maltretiranja, pedagoški udarac je onaj koji je zaslužen, koji boli a ne povređuje. U našem porodičnom zakonu nasilje je veoma nejasno definisano, ne samo kao primena sile već i sve ono što nekome remeti spokojstvo. Prema takvoj definiciji, svako od nas je bar desetak puta bio nasilan prema drugim ljudima. Takva definicija je preširoka, nepraktična i omogućava različite manipulacije. To vidimo i u ovom slučaju, gde nema jasnih dokaza da se radi o fizičkom maltretiranju i nasilju. Ne znam sve detalje o slučaju, međutim iz optužnice proizilazi da nije bilo telesnih povreda već samo povrede telesnog integriteta i dostojanstva. Mislim da su u pitanju motivi koji se ne tiču zaštite tog deteta. Tužilac može da tuži, sud je taj koji odlučuje i nadam se da će razmotriti sve okolnosti i imati razumevanja za roditeljska prava."

Milan Škulić, profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, kaže za "Pres" da bi, ukoliko bi se svaki vaspitni udarac po turu shvatao kao krivično delo, većina porodica imala kriminalca u kući.

Rigorozna rešenja

"Nije svaki šamar nasilje u porodici, ali nekada i to može da bude. Ako roditelj svom detetu tim šamarom nanese lake ili teške povrede, može da odgovara za krivično delo nasilja u porodici, za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine", ističe Škulić.

I Oliver Antić, profesor Pravnog fakulteta, kaže da se ne može svako fizičko kažnjavanje deteta definisati kao krivično delo.

"Tužilaštvo, odnosno sud moraju da ocene šta je to nasilje u porodici, a šta neka vrsta vaspitno-popravnog delovanja na dete. Tu treba sagledati sve okolnosti i biti jako obazriv. Mislim da su rigorozna zakonska rešenja kada se radi o fizičkom kažnjavanju dece kod nas stigla sa Zapada, prvenstveno iz Amerike, gde se dešavalo da se malo dete toliko kažnjava da mu se polome ruke i noge", smatra Antić.

Mnogo polemike oko zakonika

Prednacrt Građanskog zakonika Srbije, koji je na javnoj raspravi, predviđa odredbe koje ne samo da zabranjuju roditeljima da tuku decu već i da ih pljesnu po ruci ili udare prutom po guzi u vaspitne svrhe. Ovaj predlog izazvao je mnogobrojne polemike u javnosti, koja se takođe podelila i oko Prednacrta zakona o pravima deteta.